Da li postoji i koja je RAZLIKA IZMEĐU LEPOG I PRIVLAČNOG IZGLEDA? Ovi epiteti pripisuju se i licu i telu i važe za oba pola!

Privlačnost ima veze sa simetrijom, odluka se donosi nesvesno

Istraživanja su odavno pokazala da su ljudima simetrična lica i simetrična tela privlačniji od asimetričnih, posebno kada biraju partnera. Ovo se objašnjava činjenicom da je simetrija tela pokazatelj zdravlja. Shodno tome, smatramo da su prirodno simetrična tela privlačnija od drugih. Zato što imamo veće šanse da proizvedemo zdravo potomstvo sa simetrično građenim partnerom. To je privlačnost.

Pojam lepote je širi

Mnoge stvari koje smatramo lepim nemaju nikakve veze sa izborom partnera i evolucijom – bilo da je u pitanju muzika, umetnost ili arhitektura. To je prva razlika: lepota je mnogo šira.

Štaviše, postoji još jedna fundamentalna razlika. Ako nešto pronalazimo lepo ili ne-lepo, to je uvek svesna presuda. Privlačnost, s druge strane, predstavlja kako nesvesno reagujemo na nešto. Privlačan znači, pre svega, nešto što vuče ka sebi. Ono što nas privlači ima mnogo veze sa evolucijom.

Kao što osu privlači kolač od šljiva, tako i ljudi reaguju na određene signale pri izboru partnera, određene proporcije tela ili mirise. Kod ljudi se takođe aktivira centar za zadovoljstvo ili nagradu u mozgu. Ovo je oblast mozga koja je takođe aktivna kada vidimo čokoladicu ispred sebe ili imamo s*ks. Ovaj centar za nagrađivanje, prvenstveno nucleus accumbens, nalazi se u sredini mozga i jedan je od evolutivno starijih regiona mozga.

Presude o lepoti donose se svesno

S druge strane, kada sudimo o licima ili muzici i kažemo da li je lepa ili ne, aktivna je sasvim druga oblast mozga: ona u moždanoj kori, u orbitofrontalnom korteksu. Moždana kora je evolutivno mlađa. Ovaj orbitofrontalni korteks je aktivan u procesima u kojima svesno nešto odlučujemo.

To je ono što karakteriše percepciju lepote: dozvoljavamo da nešto deluje na nas i svesno određujemo da li nam se to sviđa ili ne. Naravno, možemo se rukovoditi i privlačnošću. Ali takođe može biti slučaj, da ostanemo na primeru, da lice smatramo privlačnim na prvi pogled, ali ipak ne i lepo jer može delovati previše glatko, previše nezanimljivo, previše neprirodno ili bilo šta drugo.

Postoje zanimljivi eksperimenti o tome

Ispitanicima, koji su svi bili heteroseksualni muškarci, pokazivane su slike lica. Slike su prikazivale i ženska i muška lica. S jedne strane, muškarci treba da procene koliko su im lepa lica. Istovremeno su merili koliko dugo gledaju svaku sliku. I primećena je aktivnost u sistemu nagrađivanja. 

Rezultat je bio zanimljiv: na pitanje o lepoti, muškarci su bili pošteni. Smatrali su da su i muška i ženska lica lepa ili nelepa. Ali oni su samo duže gledali u ženska lica i samo za njih je bio aktivan sistem nagrađivanja. U ovom eksperimentu heteroseksualnim muškarcima su bila merljivo privlačna samo ženska lica, ali lica oba pola su mogla biti lepa.

Privlačnost i lepota se stoga mogu povezati jedna sa drugom. Ali lepota u smislu estetskog iskustva je nešto suštinski drugačije.