"Stan na dan" sve veći problem: Mesečni prihod do 1.500 evra, a kazne za izdavanje će biti oko 2.000 evra
Kako izgleda iznajmnjivanje stana u Atini i koliko je bitna blizina lokaliteta
Istorijski centar Atine središte je kratkoročnog izdavanja stanova, čak i na zapuštenim, neprivlačnim lokacijama. Blizina gradskih turističkih znamenitosti i lagan pristup najvažniji su faktori za posetioce glavnog grada Grčke, tako da uprkos obilju ponude smeštaja, te i hotela, prosečan mesečni prihod od izdavanja "stana na dan" prelazi i 1.500 evra.
Oglas za jednu kuću za izdavanje u turističkoj ulici Hadrianu, u Monastirakiju, pokazuje dnevnu cenu od 770 evra, ali druga kuća, obližnja, dnevno se izdaje za svega 80 evra, što je gotovo 10 puta niže. Na širem području grada Atine aktivnih oglasa putem digitalnih platformi za kratkoročni zakup ima 11.355. Mesečni prihod prosečno iznosi 1.500 eura.
Tartufska groznica trese Srbiju: EVO KAKO DA IH "ULOVITE"
Letovanje NE MORA BITI SKUPO: U srpskim banjama možete KVALITETNO ODMORITI I UŽIVATI i za samo 100 evra!
Idete kroz GRČKU KOLIMA? NE PALITE CIGARETU DOK VOZITE, evo zašto!
Tokom letnje turističke sezone prosečni dnevni prihod po stanu iznosi 57 evra, što mesečno znači u proseku 982 evra, uz zabeleženu prosečnu popunjenost od 77 odsto. Ali, u januaru prihod je mesečno upola niži, odnosno 517 evra mesečno, jer su i cene i popunjenost manji.
U delovima centra Atine gde je velika potražnja i gde se nudi skoro 2.000 stanova "na dan", prihod po stanu je prosečno 1.533 evra mesečno, sa popunjenošću većom od 80 odsto, a prosečni dnevni prihod je oko 80 evra. Ti brojevi su indikativni, čak i konzervativni, jer će se pretragom oglasa, u starim, zapuštenim četvrtima u centru naći desetine luksuznih stanova ili potkrovlja s cenom dnevnog najma od 150, 200, 300 ili čak 400 evra.
Po studiji Egejskog univerziteta, veliki rast ponude u centru Atine je u velikoj meri završen, ali u susednim, jeftinijim četvrtima broj oglasa skočio je do čak 656 odsto i prosečni mesečni prihod od kratkoročnog iznajmljivanja sada dostiže 845 evra, što je tamo do pre nekoliko godina bilo nezamislivo mnogo.
Ukupna veličina tržišta kratkoročnog boravka, pre svega turista u Atini, procenjuje se na dve milijarde evra godišnje što je skoro ravnomerno podeljeno na smeštaj i na usluge: ugostiteljstvo, zabava, maloprodaja, spremanje i čišćenje. U Atini se govori da je zbog širenja kratkoročnog zakupa poskupeo dugoročni zakup stanova, odnosno trajnije iznajmljivanje, za stanovanje.
U severnim predgrađima kao što su Marusi, Halandri i Filotei, stanarine porasle 15 odsto - po podacima agencija za promet nekretninama, dok je u Glifadi - južnom predgrađu, povećanje bilo 12 odsto.
U četvrtima s visokom koncentracijom nekretnina cena iznajmljivanja stanova i kuća na dugi rok, za stanovanje, porasla je u proseku za 30-40 odsto u poređenju sa stanjem pre dve-tri godine.
Ta promena se politički posmatra kao pouzdan znak oporavka Grčke od duboke desetogodišnje finansijske krize, tokom koje su "kirije" drastično opale, a tržište stanova bilo krcato ponudama za prodaju.
Međutim, sve je jasnije da će se veliki prihodi od zakupa "na dan" teško ponoviti: konkurencija je naglo porasla, i samo onaj ko spusti cenu i konkretizuje ponudu, moćiće da obezbedi zadovoljavajuću popunjenost što se već vidi i u brojkama. Tako je 2018. godine stvarni dnevni prihod od nekretnina, računajući i popunjenost, opao za 28 odsto, na 58,2 evra, dok je 2017. godine bio 80,7 evra.
Debata koja je započela o nameri nove vlade Grčke da uvede novi "regulatorni okvir" za sektor kratkoročnog iznajmljivanja, zabrinula je vlasnike i posredničke kompanijama za "stan na dan". Vlada je najavila da neće podizati porez, a promene će doći tek posle završetka letnje turističke sezone.
Ministarstvo turizma razmatra ograničenje na dva stana za kratkoročno izdavanje po jednom poreskom obvezniku i da on ne može nekretninu izdavati duže od 90 dana godišnje, ako mu je godišnji prihod od toga veći od 12.000 evra. Po postojećem zakonu, prihod od kratkoročnog zakupa se oporezuje po istoj stopi kao i konvencionalni, dugoročni zakup: 15 odsto. Međutim, nekretnine koje se daju u kratkoročni zakup oslobođene su PDV-a.
Cilj Vlade je pre svega da efikasno kontroliše utaju poreza da ne bi došlo do narušavanja konkurencije, jer je prestupništvo te vrste na prilično visokom nivou, posebno u turističkim oblastima Grčke. U slučaju kratkoročnog zakupa, cilj je identifikovati i naplatiti novčane kazne vlasnicima više od 20.000 nekretnina za koje se ustanovilo da nisu prijavljene za izdavanje, te stoga vlasnici ne prijavljuju ni prihod od njih.
Na osnovu podataka iz aktivnih oglasa nekretnina registrovanih na različitim sajtovima za iznajmljivanje, njihov ukupan broj je procenjen na oko 80.000. To znači da jedna četvrtina nekretnina nije prijavljena vlastima, što pokazuje širok opseg utaje poreza.
Minimalna kazna za to je sada za vlasnika nekretnine 5.000 evra, a ubuduće će biti 10.000 evra i zatim po 20.000 evra kazna za istog vlasnika pri svakom narednom ponavljanju tog prekršaja. Prekršaji su i neregistrovanje nekretnina za kratkoročni najam i neprikazivanje registracijskog broja prilikom reklamiranja na interentu ili drugde.
Uvodi se i evidencija plaćanja vlasniku putem deviznog prenosa, kartica i na druge načine, što će se unakrsno proveravati poredjenjem s prijavama poreza na prihod. Oni koji to budu skrivali, plaćaće visoke novčane kazne.
SRBIJA U SUFICITU: U budžetu 21,5 milijardi dinara, ostvareni rezultat bolji od planiranog
Da li znate koliko posle svakog leta avionom za vama ostane smeća?
FABRIKE POD OTVORENIM NEBOM: Evo dokle se stiglo sa projektom "500 zadruga u 500 sela"
Računa se da većinu reklamiranih nekretnina za kratkoročno izdavanje (60 odsto) koje su opisane kao "sezonske", njihovi vlasnici leti koriste za povećanje svojih prihoda, a u drugo doba u njima stanuju. Preostalih 40 odsto nekretnina je dostupno za kratkoročan zakup tokom cele godine što znači da vlasnici u njima ne stanuju, već se smatra da su to investitori u taj specifičan tip nekretnina.
STARI NAZIVI SRPSKIH GRADOVA: Jeste li nekada bili u Paležu ili Gurgusovcu? Verovatno jeste, a da to i ne znate (VIDEO)