SRPSKA PRIVREDA U 2023. U BROJKAMA: Svi sektori beleže RAST, evo šta se dešava sa INFLACIJOM
Zabeležen i veliki rast zaposlenosti
Srbija je u 2023. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2,5 odsto. Najveći doprinos ukupnom rastu industrijske proizvodnje sa rastom od 12,5 odsto dao je sektor energetike. Infrastrukturni projekti pogurali su rast građevinskog sektora za 9 odsto, dok je u rudarstvu i prerađivačkoj industriji rast jedva 0,5 odsto.
PAPRENO! Smeštaj za jednu noć košta ČAK 150 EVRA, cene otišle u nebo
VUČIĆ OBIŠAO RADOVE NA IZGRADNJI BRZE SAOBRAĆAJNICE "OSMEH VOJVODINE": Velike stvari ulažemo u ovo, za Vojvodinu smo mislili da je najrazvijeniji deo Srbije... (FOTO/VIDEO)
BEOGRAĐANKU DVA PUTA PREVARILI U PRODAVNICI NA BANJICI: Trik je uvek isti, a malo ko na kasi obrati pažnju na tu "SITNICU"
Svi sektori srpske privrede – građevina, poljoprivreda, industrija i usluge zabeležili su rast ove godine. Srbija je nastavila da beleži rast bruto domaćeg proizvoda i uspela da očuva makroekonomsku stabilnost u uslovima brojnih izazova iz međunarodnog okruženja i izraženih geopolitičkih tenzija, pokazuju rezultati preliminarne procene makroekonomskih kretanja u 2023. godini koje je objavio Republički zavod za statistiku.
Prema proceni RZS-a, Srbija je u 2023. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2,5 odsto, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije.
- Fizički obim industrijske proizvodnje povećan je za 2,4 odsto zahvaljujući snažnom oporavku sektora energetike, koji je povećao proizvodnju za 12,5 odsto. Rast proizvodnje od po 0,5 odsto zabeležen je i u rudarstvu i u prerađivačkoj industriji, koja je pokazala otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje. Kada je reč o ostalim proizvodnim sektorima privrede, poljoprivredna proizvodnja je povećana za 9 odsto, a slična dinamika rasta zabeležena je i u građevinarstvu, gde je realni rast vrednosti izvedenih radova iznosio 8,9 odsto, zahvaljujući pre svega intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata - kažu u Narodnoj banci Srbije.
Oni navode da je to uticalo i na to da ukupne investicije realno porastu za 3,5 odsto, čemu je doprineo i visok priliv stranih direktnih investicija, koji bi i u 2023. trebalo da se kreće oko rekordnog nivoa iz 2022. godine – od oko 4,4 milijarde evra.
- U okviru uslužnih sektora zabeležen je rast aktivnosti, na šta ukazuju realni rast prometa u ugostiteljstvu od 8,8 procenata, fizičkog obima saobraćaja od 21,3 odsto i broja noćenja turista od 1,9 odsto, koji su nadmašili realno smanjenje prometa u trgovini na malo od 1,8 odsto - kažu u NBS.
Povoljna kretanja u 2023. nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i rast zarada, realno posmatrano.
"Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 15 odsto, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,6 odsto, što potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva. Tokom 2023. godine stopa nezaposlenosti u proseku se kretala oko nivoa iz prethodne godine, a u trećem tromesečju, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, iznosila je devet odsto, dok je u istom periodu stopa zaposlenosti iznosila 50,7 odsto", navode u centralnoj banci.
Inflacija prepolovljena
Prosečna godišnja inflacija u 2023. iznosila je 12,1 odsto, pri čemu je međugodišnja inflacija u decembru bila 7,6 odsto, što je dvostruko niže nego na kraju 2022. godine.
- Međugodišnja inflacija se od drugog tromesečja nalazi na opadajućoj putanji, što je bilo u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. Smanjenju inflacije doprinele su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona. Bazna inflacija se tokom cele godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući, između ostalog, i dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa - kažu u NBS.
U okviru spoljnotrgovinskih kretanja, robni izvoz izražen u evrima trebalo bi da realno poraste za četiri odsto, uz očuvanu sektorsku i geografsku rasprostranjenost, u čijoj se osnovi nalazi priliv stranih direktnih investicija. U NBS smatraju da ovo predstavlja dobar rezultat s obzirom na usporavanje privrednog rasta u zoni evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner.
S druge strane, uvoz robe izražen u evrima trebalo bi da bude niži za 6 odsto, najviše zbog smanjenog uvoza energenata, i to pre svega po osnovu smanjenja uvoznih cena s rekordnih nivoa zabeleženih tokom 2022. godine.
(Srbija Danas/RT Balkan)