Eskalacija sukoba između Jermenije i Azerbejdžana ? (FOTO/MAPA)

Tim povodom, direktor Kancelarije za odnose s javnošću azerbejdžanskog Ministarstva odbrane, Vagif Dargjali, izjavio je "da Azerbejdžan ima pravo da razmešta vojnu opremu na svojoj teritoriji u bilo kom pravcu". Smatra se da Azerbejdžan ne mora da traži dopuštenje niti da bilo kome odgovora za svoje poteze.

Istim manirom, azerbejdžansko Ministarstvo odbrane je potvrdilo da su njihove snage granatirale jermensko selo Barekamavan, u severoistočnom delu granice. To samo potvrđuje da se strane kreću ka eskalaciji sukoba ali i to da se borbe iz Nagorno-Karabaha šire na granici između Jermenije i Azerbejdžana.

Portparol Ministarstva odbrane Jermenije je u kontra-saopštenju rekao "da su azerbejdžanske snage otvorile vatru iz oružja velikog kalibra na jermensko selo Barekamavan, koje se nalazi u blizini azerskog pograničnog naselja Kemerli, u severoistočnom delu granice, ali da je napad odbijen i da su jermenski vojnici uzvratili vatru u smeru položaja azerske vojske".

Ministarstvo odbrane Nagorno-Karabaha, jermenske enklave koja je deo Azerbejdžana, ali od 1994. de fakto samostalni politički entitet u sklopu Jermenije, navodi "da je, prema operativnim podacima vojske Nagorno-Karabaha, u razdoblju od 27. jula do 2. avgusta azerska vojska na liniji razdvajanja prema jermenskim položajima kontinuirano kršila primirje i pokušavala da izvede upad s diverzantskim jedinicama, što je ipak na vreme otkriveno i sprečeno". U poslednjem  pokušaju upada na jermensku teritoriji, u toku noći, ubijen je još jedan azerbejdžanski vojnik, a incident se dogodio u zoni sukoba u blizini mesta Askeran.

Međunarodna zajednica je zabrinuta zbog obnavljanja nasilja u spornoj enklavi Nagorno-Karabaha na južnom Kavkazu, i poziva borce jedne i druge strane da rade na deeskalaciji tenzija. Tim povodom, službeni Erevan poziva na hitan povratak primirja, a portparol azerbejdžanskog Ministarstva spoljnih poslova, Elman Abdulajev, komentariše izjavu specijalnog izaslanika SAD za Nagorno-Karabah, Džejmsa Vorlika u kojoj on izražava "ozbiljnu zabrinutost zbog eskalacije nasilja na prvoj liniji fronta". Tim povodom je portparol Abdulajev kritikovao Vašington "jer nije pozvao Jermeniju da povuče svoje oružane snage iz okupiranih teritorija Azerbejdžana i što stalno treba podsećati da je status kvo Nagorno-Karabaha neprihvatljiv i vrlo opasan".

Da li ovaj zamrznuti konflikt u Nagorno-Karabahu, nakon skoro 20 godina relativnog primirja, Baku (slučajno ili ne) želi da reši baš u ovom trenutku?

Trenutno, azerbejdžanska vojska broji oko 85.000 pripadnika. Pored toga, tu su i 300.000 bivših službenika koji su služili vojsku u poslednjih petnaest godina. Azerbejdžanska avijacija i PVO broji oko 8.000 pripadnika, 106 aviona i 35 helikoptera. Pritom, veliki saveznik Azerbejdžana i njenih oružanh snaga je Turska, koja je i članica NATO saveza.

Sa druge strane, oružane snage Republike Jermenije danas broje oko 81.000 aktivnih i oko 32.000 vojnika i oficira u rezervnom sastavu. Nacionalna granična služba je zadužena za sigurnost duž granice sa Gruzijom i Azerbejdžanom, dok ruske trupe kontrolišu granicu prema Turskoj i Iranu. U slučaju potreba, vojska je u stanju da mobiliše sve vojno sposobne muškarce starosti od 15 do 59 godina. Od 1992. godine Jermenija je članica Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB). Ima razvijenu vojnu saradnju sa Rusijom, čije prisustvo u vojnim bazama u zemlji je produženo do 2044. godine. Kao članica Ugovora, može da računa na podršku članica ODKB.

Ovde ne treba zanemariti ni oružane snage Republike Nagorno-Karanah, koje su nastavile da se razvijaju u periodu posle rata. Sastoje se od pešadije, tenkova, artiljerije, PVO sistema i avijacije. Snage imaju aktivnih 25.000 vojnika i 30.000 u rezervi.

Uloga spoljnih faktora

OEBS je pozvao zvanični Erevan i Baku na zajednički prekid sukoba, a jermenski premijer Hovik Abrahamjan je rekao da će se, najverovatnije 8. ili 9. avgusta, jermenski i azerbejdžanski predsednici, Serž Sarkisijan i Ilham Alijev, sastati u Sočiju i pregovarati o novoj eskalaciji nasilja u Nagorno-Karabahu. Takođe će imati i odvojene sastanke sa predsednikom Putinom.

Pored ranijeg saopštenja američkog predstavnika Vorlika, oglasio se ruski ambasador u Jermeniji, Ivan Volinkin, u izjavama za jermenske medije, gde je ponovio zabrinutost Moskve zbog najnovijih sukoba. Naime, Volinkin je upozorio "da smrtonosne borbe duž linije razdvajanja u Karabahu, posebno na jermensko-azerbejdžanskoj granici lako mogu prerasti u sukob širih razmera".

Optužbe o tome ko je prvi prekinuo primirje su uzajamne. Dok jermenski premijer poziva Azerbejdžan da odluke koje donosi budu vođene "zdravim razumom" dotle azerbejdžansko Ministarstvo spoljnih poslova vrši pritisak na Jermeniju i zatražilo je od međunarodne zajednice "da zbog prekida primirja i napada na azerbejdžansku vojsku nametne ekonomske sankcije agresoru Jermeniji".

Ipak, treba oprezno sagledati kontekst u kojem se, nakon 20 godina "zamrznutog sukoba", događa nova eskalacija nasilja, koja preti da preraste u oružani sukob u celoj regiji. Naime, tokom razgovora o krizi u Nagorno-Karabahu, američko predstavništvo u Jermeniji je obavestilo jermensku vladu i poslovnu zajednicu o "strukturi rizika u saradnji s ruskim kompanijama i pojedincima koji su na popisu sankcija Vašingtona zbog ukrajinske krize". Rusija je odmah regovala u saopštenju u kome je optužila američku vladu da sprovodi "prikrivene pretnje toj zemlji".

Međutim, jermenski ministar spoljnih poslova Edvard Nalbandian, se tom prilikom takođe oglasio.

"Jermensko članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EEU) se temelji na interesu ekonomskog razvoja i strateških interesa države, što je nesumnjivo. Jermenija će sigurno nastojati da okonča proces članstva u EEU i zasluženo preuzeti svoj deo odgovornosti unutar mehanizama za donošenje odluka u toj zajednici zemalja. To će Jermeniji pružiti nove mogućnosti za poboljšanjem konkurentnosti na glavnim izvoznim tržištima i povećati, produbiti i proširiti privredne veze sa EEU, kao i podstaknuti direktne investicije iz tih zemalja u jermensku privredu".

Sa druge strane, treba naglasiti da azerbejdžanski predsednik Alijev dobro zna da SAD i u njegovoj zemlji imaju razgranatu mrežu prozapadnih nevladinih organizacija, koje dugi niz godina pokušavaju da izazovu “Obojenu revoluciju”, što nije nikakva tajna. Tokom 2005. godine se na tome intenzivno radilo, uz svesrdnu pomoć američkog predstavništva u Bakuu, a tada su "opozicioni" aktivisti unapred pretili kako će se "u slučaju nepravilnosti na izborima Alijev suočiti s revolucijom".

Zato se Alijev najviše i oslanja na turskog premijera Erdogana. “Uprkos svim naporima Vašingtona da destabilizuje region”, trebalo bi više pažnje posvetiti odnosima na relaciji Moskva-Ankara, jer tu leži ključ za rešenje vrlo neugodne krize u ovoj podeljenoj regiji. U međuvremenu, Turska je najavila svoju podršku Azerbejdžanu i njenim oružanim snagama, preneo je Trend Njuz veb sajt, navodeći izjavu Ministarstva odbrane Azerbejdžana.