PORAZ JEDNE POLITIKE: Amerikanci više ne znaju ko su im saveznici, a ko neprijatelji na Bliskom istoku

Prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, novi ruski predlog ne razmatra položaj ili svrgavanje sirijskog predsednika Bašara al-Asada. Lavrov traži da se krene sa rešavanjem glavnog cilja, tj. prekida vatre. Međutim, američki saveznici u regionu se sa time ne slažu i smatraju da do prestanka vatre može doći tek onda kada postane jasno da Asad silazi s vlasti.

Rusi su Amerikancima jasno stavili do znanja da prekid vatre mora biti bezuslovan. Zli jezici ipak govore da je lako Rusima sada da pričaju o tome kada je njihova podrška Asadu tolika da se lako može dogoditi da sirijska vlada na kraju neće imati ni sa kim da pregovara, jer su praktično pobednici u građanskom ratu.

Rusija i Iran su pozvali Asada da bude deo tranzicionog procesa, dok se Vašington priklonio snažanom otporu tome, koji pružaju američki saveznici u regionu. 

No, da li su zaista američki saveznici u regionu - saveznici?

To ponajmanje danas znaju Barak Obama i Bela kuća koji su nastojali da sruše kontinuitet američke politike na konto podrške Izraelu i Saudijskoj Arabiji. S novim pravcem svoje bliskoistočne politike Vašington danas ima ozbiljnih razlika u mišljenju i postupanju sa svojim tradicionalnim prijateljima, kao i novonastale zajedničke interese sa starim protivnicima. Ova zbunjenost se neće rešiti u skorije vreme. 

KO JE POBIO CIVILE U ALEPU? Pravi RAT izjava Moskve i Vašingtona nakon poslednjih napada u Siriji!

Među temeljnim pitanjima, koja se više ne mogu skrivati od američke i svetske javnosti, jeste da li može jedna autoritarna država koja odrubljuje glave, sprovodi žestoke i antiislamske diskriminacijske postupke protiv žena, izvozi fundamentalističku vehabitsku ideologiju i finansira Al Kaidine saradnike, zaista biti američki saveznik? 

Saudijska Arabija

Dugo se američko-saudijski savez smatrao neuništivim, međutim danas je pod znakom pitanja. Vašington (kao i Rijad) možda ne želi Asada u Damasku, ali do sada nije pokazao odlučnost da udari protiv sirijske vlasti ili da prekine nuklearne pregovore s Iranom. Nakon što su Amerikanci pokazali da su spremni da pre sarađuju sa Teheranom, Rijad je došao do svojih granica podnošljivosti. 

Američka velika igra, međutim, za posledicu imala je saudijski neracionalan rat u Jemenu i saudijsko finansiranje Al Kaide u Siriji, dok istovremeno Vašington finansira i naoružava sirijsku opoziciju.

Egipat

Ako su odnosi s Rijadom složeni, onda je tek nejasan odnos Amerike prema Egiptu, koji svojom veličinom, ljudstvom i centralnim mestom u arapskom svetu važi za presudnu zemlju na Bliskom istoku.

Godinama je Vašington u Kairu video ključnog strateškog partnera u regionu, ponajviše zbog izraelsko-egipatskog mirovnog sporazuma. Godinama su američki ministri spoljnih poslova prvo dolazili u Kairo da bi iskoordinisali korake na Bliskom istoku. Toga danas više nema.

SAD i Egipat ne sarađuju blisko niti koordiniraju svoje regionalne strategije i imaju suprotna gledišta o ljudskim pravima i političkim reformama. Sećanje egipatske vojske na Obaminu podršku Muslimanskom bratstvu je bio prelomni trenutak pogoršanja odnosa dveju zemalja. Iako Egipćani i dalje održavaju vojne odnose s Vašingtonom, egipatska vojska danas pretežno kupuje oružje od Rusa i Evropljana. 

Izrael

Izrael je dugo delio vrednosti i interese SAD-a. Međutim, poslednjih nekoliko godina američki i izraelski interesi su u značajnom raskoraku, posebno u odnosima prema Iranu i prema rešenju palestinskog pitanja. Ove razlike nipošto nisu samo taktičke, već proizlaze iz dubokih i različitih percepcija pretnje i mogućnosti, kao i različite procene rizika u regionu.

Posebno su ti odnosi unazađeni usled nefunkcionalnog odnosa predsednika Obame i izraelskog premijera Benjamina Netanijahua. 

Nerešeno pitanje Palestine i različiti pogledi prema Iranu, međutim, i dalje će biti instrumentalni za budući odnos. Simptomatično je da se Izrael sve više približava Egiptu, te takođe ima skriven odnos i saradnju sa Saudijskom Arabijom, sve zbog zajedničkog straha od Irana. 

Iran

Iran je ključan u američkoj viziji Bliskog istoka. Uprkos krhkom partnerstvu u nuklearnom pitanju, SAD nikad nisu izgubile iz vida moć i pretenzije Irana. To je stari američki saveznik, središte američke geopolitičke misli na Bliskom i Srednjem Istoku, te se uvek traži neki novi način saradnje s Teheranom.

Iako su odnosi i dalje zacementirani na političkoj i ekonomskoj blokadi, malo ko sumnja da ne postoje kvalitetni kanali komunikacije. Svakako će iranski nuklearni dogovor biti jedan od brilijantnih zapisa Obamine administracije, ali posledice bi mogle biti još veće.

Teheran bi mogao dati poslednju reč u Siriji i jedini je koji može stabilizovati Irak. Da li će Iran sarađivati u tom smislu, još je rano za reći - potrebno je sagledavati stvari nakon predsedničkih izbora i u SAD-u i u Iranu. Ali, Obama je napravio ono o što su pređašnje američke vlade samo razmišljale - prihvaćen je stav iranske centralne uloge na širem Bliskom istoku. Međutim, upravljanje odnosa s rastućim Iranom mogao bi da bude najveći izazov novije američke istorije. 

RUSKI SUHOJI STIŽU U IRAN: Teheran kupuje borbene avione

Problem prepoznavanja partnera i protivnika neće otići niti će postati lakša za SAD. Ako Vašington želi da popravi stanje u Siriji biće mu potrebna pomoć starih protivnika, Rusije i Irana. Ako želi održivost nuklearnog dogovora, moraće da sarađuje sa Teheranom, a ne da ga ograničava. Istovremeno, taj će odnos imati negativnog učinka na tradicionalne veze Amerike i Izraela, Egipta i Saudijske Arabije.

Ali, to je cena samonametnute uloge SAD-a na Bliskom istoku u kojemu je Vašington podstakao transformacije od čijih posledica ne može pobeći i čija odgovornost iscrtava događaje u ovom delu sveta danas.