Srpsko blago van zavičaja: Da li znate gde se nalazi najstarija srpska štampana knjiga?
Inicijativa za povratak nije urodila plodom, a o trudu jednog čoveka svedoči samo manastir nadomak Užica.
Prva štampana knjiga u Srbiji delo je monaha Teodosija, koji je delao u manastiru Rujan, u selo Vrutci, kod Užica.
Štampana je ćiriličnim pismom, srpsko-slovenskom recenzijom na 300 listova, 1537. godine, a na mestu nastanka ne postoji nijedan primerak ovog dela.
Voleo je svoje Užice, a Užičani mu učinili neoprostivo: U centru grada izbrisano poslednje sećanje na znamenitog Srbina
Zašto su ubijeni Mihailo i Branko? Misterija smrti dva slikara - jedan stradao zbog brade, drugi zbog šamara?
Fabrika nosila ime po stradaloj radnici: Da li će poslednji tragovi slavne užičke prošlosti biti uništeni?
Upravo, monah Teodosije, tj. njegova statua zaštitni znak je grada Užica, koji je nedavno dobio titulu Prestonice kulture Srbije.
Ovo nije pisao Duh Sveti, ni anđeo već čovek
Po volji Oca i zapovesti Sina i naklonosti Svetoga Duha, i pomoći Boga koga slavimo u Trojici, i Prečiste Vladičice Majke Njegove i naše, Bogorodice, napisana (štampana) je ova božanska knjiga godine 7045 (vizantijske) u manastiru koji se zove Rujanski, pod potkriljem planine koja se zove Ponikve, na reci koja se zove Beaska (Bioska, današnja Đetinja) na selu koje se zove Vrutci, pri hramu Svetoga i slavnoga Velikomučenika i Pobedonosca Hristova Georgija. Trudio sam se o ovome ja grešni, ubogi umom, a bogati grehom, i Hristu sluga, monah Teodosije. No o ovome molim se braćo vama, ili vi koji budete čitali, ili prepisivali, ispravljajte, a ne kunite, zaradi Boga i svoje duše, jer ovo nije pisao Duh Sveti, ni anđeo već čovek malouman i slabomoćan, i šta više sam. Slava svršitelju Bogu, Amin.
Teodosije nije ostavio podatke o sebi u delu koje danas znamo kao "Rujansko četvorojevanđelje", tako da se ne zna ni gde je naučio veštinu štampanja, niti ko mu je pomagao, ni koliko je dugo rađeno na pripremi knjige za štampu.
Međutim, jasan je osnovni cilj ovog crkvenog lica da ono što je stvorio ostane budućim pokolenjima i svedoči o podvigu, kakvih je retko bilo u onom vremenu i u širim okvirima turskog carstva i evropskih država.
Najzaslužniji za otkriće ovog dragocenog dela je Pavel Šafarik, osnivač slavistike kao naučne discipline i jedan od prvih slavista.
Učinio je to 1842. godine u Pragu, i to na češkom jeziku, a ne na nemačkom, na kome je inače najviše pisao. O "Četvorojevanđelju" iz Rujana pisao je Vuk Stefanović Karadžić. On je 1857. u petom broju "Srpskih novina" zapisao:
- Za mene je i za sve Srbe u današnjoj Kneževini Srbiji najznatnije ono "Jevanđelje" što je štampano u Rujnu u nahiji užičkoj.
I tada i kasnije, o "Rujanskom četvorojevanđelju", tehnici njegove izrade i posebno o značaju knjige za srpsku i evropsku kulturu, pisali su brojni autori.
Gde se nalazi "Rujansko četvorojevanđelje"?
Sačuvano je pet primeraka Rujanskog četvorojevanđelja. Prvi kompletan primerak nalazi se u Pragu, u kolekciji starih knjiga Pavela Jozefa Šafarika. Drugi primerak je u Sankt Peterburgu, u biblioteci M. E. Saltikova-Ščedrina, koji je 1859. godine biblioteci prodao Vuk Stefanović Karadžić zajedno sa još jedanaest rukopisnih i štampanih knjiga. Treći nepotpun primerak od 92 lista čuva se u Arhivu SANU. Jedan list knjige našao se u selu Zalužnica u Lici i to je list, smatra se, iz četvrtog primerka dela, a uvršten je u zbirku knjiga profesora Radoslava Grujića.
Zbog 300 rubalja Srbija ostala bez neprocenjivog blaga
Vuku je i 1858. trebalo novca, kupovao je imanje u Tršiću, pa je prodavao stare štampane i rukopisne srbulje. Knjige za zemlju! Upoznao je ljude, antikvare, berzu. Četvorojevanđelje iz Rujna sa drugim srpskim rukopisima i štampanim knjigama ponudio je Berlinskoj dvorskoj biblioteci na otkup. Za Rujansko četvorojevanđelje imao je najvišu cenu – 300 talira, dok je za ostale tražio neuporedivo manje. Od Rusa je tražio 300 rubalja u srebru.Nestrpljiv, pošto nije stizao odgovor na ponude berlinskoj i petrogradskoj biblioteci, on je pokušao kod drugih kupaca. Iz jednog pisma, sačuvanog u Arhivu SANU, upućenog Dimitriju Maksimoviču, uglednom kulturnom radniku rodom iz Like, a nastanjenom u Odesi, Vuk je ponudio Rujansko četvorojevanđelje uz 11 štampanih srbulja. Ovaj ugledni Srbin nije pregovarao o otkupu, jer je u međuvremenu Javna biblioteka u Petrogradu otkupila Rujansko četvorojevanđelje, po ceni koju je Vuk i tražio. Ono se i danas čuva u istoj biblioteci, zapisao je Slobodan Radović u "Istorijskoj baštini 26" u izdanju Istorijskog arhiva Užice.
Poznato je da je jedan primerak knjige čuvan u Narodnoj biblioteci u Beogradu, ali je izgoreo u požari prilikom bombardovanja Beograda 1941. godine.
Posle 450 godina, 1987. godine, povodom obeležavanja jubileja od štampanja prve knjige u Srbiji, objavljeno je fototipsko izdanje "Rujanskog četvorojevanđelja".
Inicijativa za povratak "Četvorojevanđelja"
Otkrivši štampariju, Turci su sredinom 16. veka razorili manastir čije se bratstvo pridružilo čuvenim prepisivačima u Rači. Ipak, 2004. počela je obnova rujanskog hrama na brdu iznad mesta gde se nalazila srednjovekovna bogomolja, čiju staru lokaciju je potopilo jezero Vrutci. S obnovom svetinje zaživela je ideja da se "Četvorojevanđelje" vrati u zavičaj.
- Na predlog tadašnjeg episkopa žičkog Hrizostoma, a preko Ministarstva kulture, 2005. smo pokrenuli inicijativu da vratimo primerak iz Praga. Sve je krenulo u obećavajućem smeru, ali je onda smenjena vlast, u ministarstvo su došli novi ljudi, povučen je ambasador iz Praga. Od tada nemamo informacija o povratku ovog nacionalnog blaga - svojevremeno je ispričao monah Teodosije, iguman manastira Rujan i duhovni imenjak monaha koji je štampao "Četvorojevanđelje", za domaće medije.
Svetinja u kojoj je knjiga nastala pre pet vekova, nema nijedan njen primerak. Dosadašnji pokušaji da se jedan od dva potpuno sačuvana originala, koje je 1537. štampao monah Teodosije, do sada nisu urodili plodom, iako su pokrenuti pre 19 godina.
Ono što svedoči da je postojalo, i da je bilo sveto mesto ovo, nije ni stub ni kamen, nego Slovo
Stihovi uklesani na ploču na vratima manastira Rujan, akademika Ljubomira Simovića
Nacionalna prestonica kulture, grad Užice će sa Narodnom bibliotekom Užice pripremiti fototipsko izdanje "Rujanskog četvorojevanđelja" prve štampane knjige u Srbiji 1537. godine. Zahvaljujući ambasadi Češke republike u Srbiji, gradu Užicu biće dostavljene kopije svih 300 strana jedinog celovitog primerka "Rujanskog četvorojevanđelja".
U okviru programa Užice-Nacionalna prestonica kulture biće urađena skulptura sa stranicama iz ovog dela u neposrednoj blizini crkve Svetog Đorđa u Užicu, istaknuto je u februaru ove godine u užičkim medijima.
Srbija Danas/V.Janković