Колико дуго можемо ИЗДРЖАТИ без СНА пре привременог лудила и смрти?

Можемо се неко време борити са пешчаним сатом, али после извесног периода исцрпљеност води до привременог лудила, а касније и до смрти. Најдуже што је нека особа преживела без спавања јесте 11 дана, али постоје белешке да је једна жена 1977. успела да преживи 18 дана, и то љуљајући у столици за љуљање.

Изненађујуће је како проводимо наше животе. Ако доживите 78 година, према неким рачуницама, провели сте од тога вероватно око девет година гледајући телевизију, четири возећи ауто, 92 дана на тоалету и 48 дана имајући сексуалне односе.

Али када је реч о активностима које нам одузимају време, једна је изнад свих, а то је спавање. Проведемо чак 25 година спавајући. У покушају да искористимо бар нешто од тог времена на нешто друго, разумно је поставити питање – које су последице неспавања и колико дуго можемо да останемо будни?

Здрава особа може и сама да направи овај експеримент и видеће да је тешко остати будан. Нагон да заспимо је толико јак да ће истиснути потребу за храном. Наш мозак ће једноставно отићи на спавање, иако се свесно трудимо да не заспимо.

Зашто нам је уопште потребан сан?

Потреба за спавањем је толико јака да остаје мистерија, и права функција спавања тек треба да се расветли. Али изгледа спавање "ресетује систем" у нашим телима.

Истраживања су показала да рутина адекватног спавања утиче на исцеливање, имунитет, правилан метаболизам и још много тога, због чега се вероватно осећамо тако добро након лепог сна.

Са друге стране, недовољно дремања је повезано са великим ризицима од дијабетеса, обољенима срца, гојазношћу, депресијом и осталим здравственим проблемима.

Како бисмо избегли такве исходе, наше тело нас алармира са непријатним осећајем исцрпљености након поноћи. Осећамо недостатак енергије, осећамо се као опијени, и осећамо тежину капака који притискају наше болне очи.

Док настављамо да се боримо са сном, наша способност да се концентришемо и  да баратамо краткотрајном меморијом попушта.

Уколико игноришемо све пратеће ефекте и останемо и по неколико дана будни, постајемо поремећени. Последице тога су симптоми слични Alchajmerovoj болести. Расположења нам се мењају, параноја се јавља, халуницирамо. 

Многе студије су забележиле да долази до гашења нашег тела. Хормони стреса као што су адреналин и кортизол се појачавају у крви и подижу крвни притисак. У међувремену, откуцаји срца се појачавају. Према томе, људи који мање спавају пре ће се осећати анксиозно и подложнији су болестима.

Шта ако се поспаност никад не појави?

Ретка болест која се фове фатална фамилијарна инсомниа (FFI) изазива екстремну будност. Само око 40 породица широм света имају у својим генима овако нешто.

Људи који имају FFI буду будни данима без одмора и развијају чудне симптоме као што су измењене зенице и обилна знојења.

Након неколико недеља, жртве ове болести западају у неку врсту помрачења. Почињу да месечаре и тело им се грчи, а мишићи се трзају као када падамо у сан. Губитак килограма и деменција наступају, и на крају смрт.

Колико нам је сна у ствари потребно?

Истраживачи кажу да је то индивидуално, али да уопште жене треба да спавају дуже од мушкараца, а бебе дуже него одрасли. У супротном, наша тела нас приморавају да спавамо у малим, неприметним интервалима. 

Уколико вам је ово било корисно, сазнајте нешто и о кожној болести која прети да се прошири по Србији (више о томе ОВДЕ)