ОТВОРЕНО ПИСМО ВЕРБИЋУ: Да ли је нормално да неко зове 50 пута за помоћ?
Поштовани министре Вербићу, већ двадесет дана покушавамо да добијемо некога на број за помоћ жртвама вршњачког насиља (0800 200 201) које је намењено у те сврхе.
Србија Данас је 15. септембра покренула акцију Друг није мета - стоп вршњачком насиљу са циљем да подигне свест, едукује и скрене пажњу на тај горући проблем кога смо сведоци свакоднево. У жељи да превентивно делујемо, а не само да пишемо о томе када наступи оно најгоре одлучили смо да нашу енергију, снагу и ресурсе усмеримо ка том циљу.
Сматрајући ваше министарство једним од најзначајнијих институција која би требало да највише пажње посвете решавању проблема вршњачког насиља прво смо погледали на вашем сајту да ли се и на који начин бавите тим проблемом. Сазнали смо да сте пре неколико година покренули број за помоћ жртвама вршњачког насиља. Одлучили смо да у сваки наш текст ставимо ваш број како би упутили децу и родитеље да се на тај број обрате уколико им треба помоћ.
Звали смо 50 пута!
У жељи да им дамо више упутстава окренули смо број више од 50 пута и послали неколико дописа вашем министарству пре него што нам се неко јавио први пут. Да ли мислите да је нормално да дете или родитељ који жели да помогне свом детету зове више од 50 пута како би добио неког ко ће му пружити помоћ у невољи?
Особа која се јавила се невешто бранила да телефон не ради због техничких проблема. Исто тако је рекла да се у случају не јављања оператера може оставити порука иако таква опција не постоји.
Интересује нас кад ће телефон почети да ради? Зашто не ради и да ли постоји намера министарства да се озбиљно позабави проблемом вршњачког насиља или сматра да оно није довољно битно да би се њему посветила пажња?
Напокон када се смиловао неко да нас прими и проба да објасни зашто телефон не ради били смо крајње запрепашћени и разочарани. Добили смо одговор да они нису приметили да нема позива и да понекад неко зове али и да постоје друге организације које се баве тиме.
Како сами нисте приметили да телефон не ради? Да ли сте мислили да не постоји вршњачко насиље? Зашто нисте радили на стицању поверања како би вам се већи број деце и родитеља јављао? Зашто би телефон требао да вам ради само осам сати дневно пет дана у недељи? Када планирате да оспособите телефон и да ли уопште планирате да га оспособите?
Поштовани министре Вербићу надам се да ћете бити много ажурнији и заинтересованији да одговорите на ова важна питања за будући развој Србије јер деца су наша будућност а на нама је да их заштитимо.
Горан Лалић, главни и одговорни уредник портала "Србија Данас"