Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ПРОНАЂИТЕ СЕ: Ево шта избор факултета говори о вашој ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ

18.02.2016. 17:51
studenti, Beograd
студенти, Београд / Извор: Профимедиа/илустрација

Избор будуће професије говори овама више него што мислите.

Студенти који студирају математику, инжењерство или било које друго подручје природних наука, традиционално се налазе међу академски најспособнијим студентима, показали су резултати истраживања.

Они су у периоду од седам деценија све време остваривали најбоље резултате у тестовима способности и талената, пише "Индепендент", преноси Б92.

Вероватно не чуди податак да предмети који се традиционално сматрају најтежим привлаче најспособније студенте. С друге стране, студенти учитељских факултета и студенти пољопривреде показали су се као најмање способни. 

Под претпоставком да оно што људи студирају на факултету одражава оно чиме ће се бавити касније у животу, резултати воде ка појединим забрињавајућим закљуцима у вези са особама које се баве наставничким професијама. 

Пишући za Quartz, Џонатан Вај, истраживач са универзитета Ђук у САД који је прикупљао податке из пет различитих истраживања, изјавио је да резултати показују предмете и занимања које су САД “доследно процењивале” током дугог низа година. 

Studenti
Студенти / Извор: Профимедиа/илустрација

У најмање две студије коришћени су подаци из Пројекта Таленат, америчке студије из 1960. године у којој је учествовало више од 400.000 средњошколаца у покушају да се направи регистар националних талената, док је су другима коришћени подаци добијени помоћу војних тестирања и применом стандардних тестова способности (САТ).

Подаци до који је дошао Вај такође показују да је последњим година пословне студије све више привлаче способне студенте. 

Исто важи и за друштвене науке, које укључују антропологију и археологију – неке од најгорих смерова који се могу уписати у економском смислу, пише Форбс . 

Наравно, као што Вај истиче, ови подаци односе се на просечне појединце, а не на специфичне индивидуе – бриљантних људи има у свим сферама живота.