Српски бизнисмени у пореском рају
БЕОГРАД - Од власника књижаре до тајкуна многи се не устручавају да, практично изигравајући закон, увећају зараду, а да државну касу не пуне порезом.
За разлику од Кипра и Сејшела у Србији је то нелегално, али оствариво - утајом пореза на рад који је са доприносима око 63 одсто, пореза на додату вредност од 20 одсто, и на добит 15 одсто.
"Ако оснујем фирму и имам фирму која добро зарађује и има пуно пара, ја не могу да располажем својим парама јер треба да платим дажбине. Дажбине су прилично велике и људи нађу паушалну фирму која им једноставно одради неки посао", каже рачуновођа Јован Беара.
Да би се из фирме извукао максимум профита, на особу од поверења оснива се друго предузеће које није у систему ПДВ-а. Такозвана фантомска фирма издаје фиктивне фактуре, односно наплаћује непостојећу робу или услуге. Тако се извлачи готовина са рачуна прве фирме и избегава плаћање пореза на добит и додату вредност. Тим кешом плаћају се радници на руке, јер нису пријављени, и избегавају се порези и доприноси на рад.
Пореска полиција 2013. открила је да је утајен порез у износу од готово 12 милијарди динара. Процењује се да се од државе сакрије бар неколико пута више новца. Тужилаштву је поднето око 1.000 кривичних пријава за 1.500 особа зато што су извршиле или помогле у извршењу пореских кривичних дела. У току прошле године новчано је кажњено 39, а казном затвора 57 људи.
(Б92)