Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

Појавио се далеке 2009. године: Овако је ЛАЈК променио наше животе - а да тога нисмо ни свесни

24.05.2017. 11:04
Пише:
Србија Danas/Index.hr
lajk
лајк / Извор: Профимедиа/илустрација

"Нисмо рачунали на нуспојаве", тврде творци фамозног "лајка".

Већина корисника Фејсбука се данас вероватно и несећа да се фамозни "лајк" појавио 2. фебруара 2009. године. Један од четири творца "лајка", Џастин Росенстејн, тврди да су њихове намере биле часне: "Хтели смо позитивност да учинимо линијом мањег отпора и мислим да смо у томе успели, али у исто време ненамерно смо створили и гомилу негативних нуспојава. На неки начин, могли бисмо рећи да је дугме за лајк било преуспешно".

У данашње време велика већина корисника одлази на друштвене мреже како би, између осталог, проверили и једну важну ствар -  да ли је неко лајковао њихову објаву. Људи су гладни смо валидације, а управо је то оно чиме се друштвене мреже хране. Пре осам година размере ове појаве биле су незамисливе, али данас доносе новац.

Мајка брутално ОСРАМОТИЛА ћерку на Фејсу! Несвесно СВИМА открила њену СЕКСУАЛНУ ПЕРВЕРЗИЈУ (ФОТО)

"Економија пажње" је релативно нов термин, а описује понуду и тражњу пажње корисника, а то је једно од добара којиме се тргује на интернету. Пословни модел је једноставан: што више пажње нека платформа привлачи, то је њен огласни простор делотворнији и на темељу тога извлаче више новца од оглашивача.

Palac gore
Палац горе / Извор: Профимедиа

Међутим, пажња није жито или нафта и ту долазимо до проблема. Пажња је људско стање, а наше резерве нису неограничене и на њих утичу ствари као што су количина сна, радно време или број деце, али и односи са пријатељима који би се могли разљутити ако непрестано висимо на нашим мобилним уређајима. У идеалној ситуацији, нашу ограничену пажњу "инвестирали" бисмо у ствари које нас чине срећнима. Но, као што су то приметили у Фејсбуку, осећај среће које овај тип друштвене интеракције изазива је кратак, али интензиван и самим тим изазива овисност те нас присиљава да се чешће враћамо и скролујемо даље.

"Не мислим да су творци друштвених мрежа имали намеру да створе платформе које изазивају овисност, али будући да се такмиче за наше ограничено време и пажњи, одувек су усредсређени на то да искуство на својим платформама учине што привлачнијим", објашњава Адам Алтер, аутор књиге "Irresistible: The Рисе оф Addictive Technology анд the Business оф Кеепинг Ус Хоокед".

Dislajk na monitoru
Дислајк на монитору / Извор: Профимедиа

То видимо и на примјеру Јутјуба који је после Фејсбука већ идуће године увео формат лајка и дислајка видеа. Инстаграм је увео срце, а исто је 2015. учинио и Твитер.

Гуглов дизајнер и етичар Тристан Херис ово је објаснио на примеру слот апарата. Повлачите полугу како бисте освојили награду, а нешто слично чините сваки пут када освежавате своју страницу како бисте видели да ли је неко лајковао нешто што сте објавили или да видите да ли се појавио неки нови садржај.