Стручњак открива ГРЕШКЕ у филму "ТИтаник": Врата нису могла да спасу Роуз - Сада ћете потпуно другачије гледати кључне сцене

"Титаник", класик Џејмса Камерона из 1997. фокусира се на несрећну романсу између аристократске лепотице Роуз, коју глуми Кејт Винслет и младића из радничке класе Џека чију је улогу одиграо Леонардо Дикаприо на трагичном првом путовању истоименог путничког брода.

Међу бројним поклоницима филма, нашао се и шведски историчар Клес-Гуран Ветерхолм, који је цео живот провео проучавајући Титаник, који је потонуо пре 112 година, 15. априла 1912., усмртивши 1500 људи. Он тврди како многе сцене у филму одударају од чињеница и оног шта се заправо догодило те кобне ноћи.

- Ово је најбољи филм икада снимљен о стварима које се никада нису догодиле - рекао је за "The Сун", истакавши како је цела прича о Титанику "препуна маште и пуких жеља редитеља".

Потонуће брода

Мучан тренутак када се огроман брод ломи на два дела и с готово вертикалне висине пада у ледени Атлантик невероватан је филмски подвиг. Додуше, Клаес тврди да се брод није могао сломити као у филму, а око тога се посвађао и с редитељем Камероном.

- Камерон је дошао на нашу изложбу и ја сам га провео кроз њу. Рекао сам му да се крма брода није одломила и пала у океан - присећа се и додаје да је то немогуће јер би тај чин узроковао талас, али редитељ је инсистирао да је заиста дошло до таласа.

- Једноставно нисам могао да се суздржим и назвао сам његову теорију "ср***". Да је крма пала, настао би цунами који би преплавио тешко натоварене чамце за спашавање - истиче историчар.

Наиме, у води није било таласања и неки су рекли да никада нису видели тако миран Северни Атлантик.

- Није се предомислио, али ове недеље сам прочитао да сада тврди да Титаник није потонуо како је он то приказао у филму - казао је Ветерхолм.

У документарцу "Титаник: 25 година касније" редитељ је рекао: 

- Открили смо да можете имати крму која тоне окомито и можете имати крму која се спушта уз велики пљусак, али не можете имати обоје. Дакле, филм је погрешан у једном или другом смислу. Склон сам мислити да је погрешан у спуштању задњег дела крме, баш због онога што видимо на прамцу олупине.

Закључана врата

У филму, док брод тоне, путници треће класе осуђени су на смрт и поплављене ходнике због закључаних врата која их спречавају у бегу, но Клаес инсистира на томе да је више реч о менталним препрекама које су спречиле путнике треће класе да се спасу.

- Гвоздена врата у филму ишла су од пода до плафона, али таквих врата није било. Врата на Титанику досезала су само до пола метра, али су врата у главама људи, да тако кажем, била виша. Ако видите знакове који говоре ‘забрањен улаз’, стојите тамо и чекате и не радите ништа док не буде прекасно. Такође, путници првог и другог разреда могли су се лако попети на палубу брода како би ушли у чамце за спашавање, али трећи разред није знао како пронаћи пут. Кад су дошли, било је прекасно - препричао је.

Љубавна сцена

У једној сцени видимо Роуз и Џека како воде љубав у аутомобилу на теретној палуби, али Клаес каже да постоји једноставан разлог зашто се та сцена није могла догодити.

- У теретном манифесту пише "аутомобил с једним сандуком", што значи да је једини аутомобил на броду заправо био сачињен од само базе и шасије - објашњава.

- Да су то радили у таквом ауту, било би ружно и непријатно - говори Ветерхолм.

Пар у кревету

Један од најпотреснијих тренутака у филму фокусиран је на старији пар који умире једно другом у загрљају, уместо да се покуша спасити. Трагично, ово се темељи на истинитој причи Исидора Страуса, 67-годишњег власника њујоршке радње "Macy‘s" и његове супруге Иде (63).

- Како су прво спашавали жену и децу, Иди је речено да иде до чамаца за спашавање на левој страни, али њеном мужу није било допуштено - каже Клаес.

- Одмакла се и неко ју је чуо како му говори: "Толико смо дуго заједно. Где идеш ти, идем и ја". Задњи пут кад их је неко видео, седели су на две лежаљке. Његово тело је пронађено, али њено никада није - упутио је на још једну нелогичност.

Кувар са боцом

У једној сцени, док око њега влада хаос, видимо једног пекара како виси с ограде брода и пије виски из пљоске. Овај хладнокрвни пијанац темељи се на главном пекару, Чарлсу Џоуану, за којег Клаес каже да је био “мариниран у алкохолу” и “радио на принципу да је боље имати алкохол у телу него ван њега”.

- Чарлс је требао бити задужен за чамац за спашавање, али када је крма почела излазити из воде, попео се на ограду с десне стране и пео се ка горе - тврди Ветерхолм.

Наиме, кад су га у истрази питали шта је учинио док је брод тонуо, рекао је: "Пребацио сам неколико ствари из овог џепа у други".- Касније је покушао да уђе у преокренути чамац за спашавање, али је одгурнут и остао је да виси. Био је јединствен пример некога ко је заправо преживео јако дуго времена у води и стручњаци кажу да то не може бити због алкохола - прича Ветерхолм.

Врата која су спасила Роуз

У срцепарајућим последњим сценама филма, Роуз лежи на комаду дрвета, који се често назива вратима, и то у леденој води, док смрзнути Џек полако умире.

Клаес истиче како дрвена врата не би спасила ни једног од ликова.

- За почетак, то нису врата. То је комад облоге из салона прве класе који се још увек може видети у Поморском музеју у Халифаксу - започео је.

- Камерон је морао да повећа оригиналне димензије тог комада, јер глумица није стала на њега. Џек, с друге стране, не би могао преживети јер је вода била испод нуле. Џек би преживео око 15 минута, а ни Роуз не би ништа дуже - каже стручњак.

Култно степениште

Један од најдирљивијих тренутака у филму је Џеково нервозно ишчекивање да Роуз стигне на вечеру. Док се спушта низ елегантно степениште у салону првог разреда, изгледа запањено његовим преображајем док јој он љуби руку. Додуше, Клаес тврди да је сцена "смешна" јер је степениште на погрешном месту.

- Филм је невероватно добро направљен у смислу ентеријера и дизајна. Али за нас који смо проучавали Титаник, то је смешно јер подручје из којег долазе нема ништа осим палубе за чамце. Дакле, сви ови људи у елегантним вечерњим хаљинама који силазе с поларне хладноће су смешни. То је немогуће - појашњава.

Стварни и нестварни ликови

- Многи ликови у филму су стварни, укључујући и Моли Браун (Кејти Бејтс) која је неуспешно молила официра који управља њеним чамцем за спашавање да се окрене како би покупио путнике из воде. Стварни су и ЈЈ Астор, 47-годишњи милионер, и његова млада трудна супруга Меделејн.

Њихова љубавна веза изазвала је скандал у америчком друштву, а кад је он погинуо у катастрофи, она је остала с мало новца због предбрачног уговора који је потписала, ускраћујући јој богатство у случају његове смрти.

Томас Ендрус, поморски архитекта који је дизајнирао наводно "непотопиви" брод, такође се види у филму како мирно пуши у салону док се ближи смрт.

У контроверзној сцени из филма, први официр Вилијам Мурдок (Еван Стјуарт) убио је Томија, пријатеља Џека Досона, а затим себи одузео живот. Џејмс Камерон недавно је признао да је ово сцена за којом највише жали.

Клаес открива да је рекао редитељу да је гадно погрешио, и то још након премијере у Немачкој 1998.

- Виђено је да је Вилијам Мурдок подмићен, убио путника, а затим себе. То се никада није догодило - каже он.

- Не можете користити стварне људе и мењати њихову историју. То је јако наљутило породицу покојног Мурдока. Fox-Paramount је послао заменика директора у Мурдоков родни град Долбети у Шкотској, где је упознао Вилијамовог рођака Скота Мурдока, а они су донирали 5000 фунти у фонд у знак сећања на Мурдока.

Не смемо заборавити ни капетана Џона Смита који у кормиларници чека сигурну смрт, но верује се да је скочио у воду и покушао помоћи људима да уђу у чамце за спашавање пре него што је погинуо. Клаес каже да истина можда никада неће испливати на видело.

- Постоји много различитих извештаја сведока, али мислим да можемо претпоставити да је остао на мосту и тамо умро - тврди.

- После су се појавиле многе приче о капетану Смиту које тврде да никада није умро, јер је једноставно нестао. Чинило се да је био врло неактиван током потонућа. Није засигурно био спреман на то, па имам осећај да је можда доживео психички слом - закључио је Ветерхолм.

Извор: The Сун/Јутарњи.хр