ЈУГОСЛАВИЈА била највећи извозник ХЕРОИНА између два рата? АМЕРИКА нам увела САНКЦИЈЕ због илегалне трговине!
Неке од алтернативних теорија кажу да је један од фактора који је допринео разбијању друге Југославије био и борба око расподеле колача од нелегалне трговине цигаретама.
Цигаре су убиле многе на овим просторима, на десетине момака са оне стране закона, али и високе државне функционере, официре војске и полиције, политичаре…
Ако су другу Југославију обележиле у том смислу цигарете, онда је ону прву, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, потом Краљевину Југославију, обележила трговина опијумом и хероином.
Иако на први поглед звучи као још једна теорија завере, заправо ове тврдње имају озбиљну потпору у чињеницама и историјској грађи. Ако бисмо вам рекли на пример да је Краљевина Југославија између два светска рата задовољавала 43 одсто укупних светских потреба за опијумом и хероином и да је у том тренутку то био најквалитетнији производ на тржишту.
Или да су нам због недозвољене трговине наркотицима Сједињене Америчке Државе тридесетих година прошлог века први пут увеле економске санкције, да смо као држава били тема у Друштву народа, тадашњем пандану Уједињеним нацијама. Шта бисте помислили ако бисте чули да је иза читавог овог посла у то време стајала држава која је на тај начин пунила буџет индустријски слабо развијене и сиромашне версајске творевине. Или пак да се из нелегалне трговине наркотицима финансирала и терористичка активност. Свакако бисте се сложили да се ради о теорији завере док не погледамо фактима у очи.
НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ: Замислите ситуацију и помоћу овога САЗНАЈТЕ да ли ће се ОСТВАРИТИ
''ОНИ ЈЕЦАЈУ, ПЛАЧУ, КРЕНУ МИ СУЗЕ НА ОЧИ'' Прича Београђанке која фотографише на САХРАНАМА (ФОТО)
ВЕЋ ГУЖВА НА "МОРАВИ": Стигли путници из ЦЕЛЕ СРБИЈЕ, велика ствар за НАШУ ЗЕМЉУ (ФОТО/ВИДЕО)
Балканске опијумске стазе
А чињенице говоре другачије. Мак су први на ове просторе донели Турци негде крајем 19. века и то пре свега на простор јужне Србије и Македоније, где је земљиште због својих природних карактеристика, броја сунчаних дана и речних наноса у низијама изузетно повољно за узгајање ове биљке.
Поред ових неопходних педолошких и климатских услова, постојао је још један фактор, а то је јефтина радна снага, јер је тада као и сада екстаркција млечног опијумског сока захтевала искључиво људску руку. Производ ове биљке је познат још од старог века, морфин се као активна супстанца издваја тек на крају 18. века у хемијској радионици "Мерцк" у Дармштату, а дијацетилморфин, односно хероин је постао заштитни знак "Bayera", који су једно време продавали чак и као лек за кашаљ и туберкулозу.
Одомаћен већ вековима на тржиштима Далеког истока, крајем 19. века полако осваја и тржиште Европе и Америке. Навика и порок инхерентан источњачким народима за кратко време је постао помодна ствар. Праву експанзију доживљава након Првог светског рата.
Што се тиче сељака са југа Србије и Македоније, они врло брзо усвајају производњу "смеђег катрана", како су га звали, подстакнути уверењем у његову исплативост. У последњој деценији 19. века на тој територији произведено је више од 70 тона сировог опијума који је посредством јеврејских трговаца из Солуна, од којих је предњачила породица Сцијалом, извезено у Европу, а највише фабрикама у Немачкој, Швајцарској и Француској.
Поменута трговачка породица деценијама доминира у овом послу чак и након завршетка Великог рата, када своје седиште сели из Солуна за Београд. Мак је био изврсног квалитета. На пример, садржао је у сировом стању негде између 14 и 16 одсто морфина. Поређења ради, мак произведен у Кини има само три до пет одсто исте материје у себи.
Стојадиновић: Не потписуј ништа!
А светско тржиште је баш тражило такву робу. Након Друге међународне конференције о опијуму која је одржана у Хагу 1911. године и закључака који су донели тзв. етичко лидерство САД на пољу контроле и сузбијања опиоманије, као и америчког закона из 1914 године, односно Харисоновог закона о наркотицима, опијум и хероин су постали предмет организованог кријумчарења на тло САД. С друге стране, није изостала институционална борба па је тако у Женеви 1925. године донета конвенција о опијуму. Затим је 1931. године донета конвенција о уређењу производње и поделе опојних дрога, као и конвенција о сузбијању трговине опојним дрогама.
А Краљевина Југославија се врло занимљиво односила према свим овим иницијативама. Само један пример, уочи конференције за израду нове конвенције о сузбијању недозвољене трговине опојним дрогама 1936. године, југословенски делегат при Друштву народа Иван Суботић примио је од председника владе Милана Стојадиновића телеграм следеће садржине:
- Немојте се ангажовати у дискусији на конференцији за израду нове конвенције о опијуму. Тако исто не примати ни уз резерву накнадног одобрења никакве нове обавезе нити ма шта потписивати. Југославија није потписала ниједну конвенцију о опијуму све до 1939. године.
Јасно је да је Југославија имала велики интерес који се директно везује за трговину опијумом и хероином и неке процене кажу да је неких двадесет одсто прихода буџета потицало из ових уносних послова. Почетком 1930. године формира се Привилеговано акционарско друштво за извоз земаљских производа тзв. ПРИЗАД и он 1932. године добија искључиво право на извоз сировог опијума из Краљевине Југославије. Опијумско одељење у ПРИЗАДУ (заиста се тако звало) прераста након две године у посебну компанију ЈУЗОП, односно Југословенски завод за извоз опијума.
Производња сировог опијума превазилазила је количину од 100 тона на годишњем нивоу, а финансијски ефекат се мерио десетинама милиона долара у оно време.
Међутим, прави посао настаје када се половином двадесетих година отвара америчко тржиште које је већ ограничено законским оквиром због којих опијум и његови деривати имају јако високу цену. А тражње није мањкало. Тако поред трговине са фармацеутским компанијама у Америци на које се пласира већи део производње ПРИЗАДА, још један добар део на црно илегалним кријумачарским каналима пребацивао се прво до лука у Западној Европи, а затим до Сједињених Америчких Држава.
Наравно, радило се ту о сировом опијуму, али било је значајних количина хероина које је прерадила фабрика за производњу алкалоида "С. и Ф. Огњановић" из Скопља. Америчке власти су, на пример, имале податак заснован на финансијским извештајима из ове фабрике да су у току 1937. године браћа Огњановић у својим производним погонима прерадила 6,8 тона више сировог опијума и 1.013 кг више хероина него што су пријавили.
Америчке санкције, 60 година пре Слобе
Влада САД је тражила да се југословенске власти позабаве Огњановићима, али су њихови напори били узалудни па су америчке власти према Краљевини Југославији увеле забрану увоза сировог опијума која је била на снази две године. Радило се о некој врсти економског кажњавања и санкцијама.
Софроније Огњановић је крајем 1938. године, под притиском Американаца, ухапшен у свом стану у Београду са 10 килограма хероина и кажњен је са 50.000 динара и месец дана затвора. Била је то највећа казна по тадашњим југословенским прописима за то дело.
Поред браће Огњановић, велики трговци наркотицима и кријумчари били су извесни Ђорђе Стојановић, за кога су америчке власти претпостављале да годишње на њихово тло прокријумчари више од осам тона сировог опијума, и Данило Томасовић, који је је једно време руководио великом међународном организацијом која је кријумчарила опијум и хероин, можда и највећом у том тренутку.
Српски кријумчари су суверено владали овим послом у великим европским лукама попут Марсеја и Ротердама, и били су у блиској кооперацији са Елијем Елопулусом, сином турског дипломате и великог произвођача опијума. Њихова организација је дрогу у Сједињене Америчке Државе кријумчарила у сарадњи са америчком мафијом, односно криминалном организацијом Чарлса Лакија Лучана, како је констатовано у фамозном Фулеровом извештају.
Како Краљевина Југославија доспева у жижу америчких органа који се баве борбом против наркотика, још је једна невероватна сторија. У јеку разговора и припрема текста конвенција о опијуму 1931. године, немачки представник саопштава учесницима скупа, међу којима је наравно и представник Краљевине Југославије, да су америчке власти заплениле неких 1.000 килограма хероина на броду "Милвоки", у власништву компаније ХАПАГ из Хамбурга.
Немачки представник је саопштио да пронађени наркотици припадају југословенској компанији "Кандра и комп". Да зло буде веће, ова фирма је као своју адресу на документацији која је пратила транспорт наркотика навела београдску Улицу цара Лазара 8, на којој се у то време налазила Народна банка Краљевине Југославије. Иако су југословенске власти све демантовале наводећи да се ради о фиктивној фирми, утисак је да и Американци нису до краја поверовали.
Светски лидери
Чак и када овако на први поглед сагледамо трговину наркотицима из тог времена, уочавамо неке законитости. Свака сличност са данашњицом је ненамерна, али очита. Само што је тада у игри био хероин, а данас је кокаин.
Уз још једну малу разлику, Краљевина Југославија је у то време била произвођач најчистијег и најквалитетнијег опијума и хероина, којим је покривала, како смо рекли, скоро 43 одсто укупних светских потреба, било да се ради о легалном или црном тржишту. И том производњом и прерадом се бавила врло организовано. Данас се на овим просторима не производи и не прерађују наркотици, али и даље наши људи и криминалци са овог поднебља представљају врло моћан и респектабилан фактор у међународној трговини наркотицима.
Ћерка Јелисавете Карађорђевић ШОКИРАЛА ЦЕЛУ ЗЕМЉУ! "Мама је била у вези са КЕНЕДИЈЕМ, умро је мислећи да сам МУ ДЕТЕ"
Борба СВЕТОГ НИКОЛЕ са ЂАВОЛОМ: Овако је постао заштитник морепловаца
ТАЈНА ВЕЧИТЕ МЛАДОСТИ: На овој ћуприји Драгачевци решавају ПРОБЛЕМЕ МУШКОСТИ
СНИМАК КОЈИ ЈЕ УЗНЕМИРИО НОВИ САД: Човек дошао до улаза зграде само да би урадио ГРОЗНУ СТВАР (ВИДЕО)
Сви знате ко је Баја Мали Книнџа, а погледајте како му изгледају ЋЕРКЕ (ФОТО)