ОДРАСТАЊЕ УЗ УВРЕДЕ: Марина (20) је рођена са младежом преко половине лица, данас је ИНСПИРАЦИЈА многима

м / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/Dnevnick Портал

Зовем се Марина Арсић. Рођена сам са младежом преко целе леве половине лица. Мислили су да је меланом, да ћу живети 40 дана, оперисала сам се, остао је ожиљак...

Овако почиње причу млада девојка, студент турског језика и велика инспирација свима који су се некада осетили дискриминисаним на било који начин.

И управо она је, пре неколико дана, додуше не први пут, била на мети дискриминације, неосноване, болне и у крајњој мери јако глупе. О њој је Марина проговорила на друштвеној мрежи Твитер, а онда добила подршку од стотине људи и тако показала да ово друштво може бити и другачије.

"Устаје, одлази од мене, а моја рекација је да нема реакције"

- Приводим ручак крају. Менза је скоро празна. Свуда около су празни столови и столице. Дечко узима послужавник и седа дијагонално од мене и има директно поглед на мој ожиљак. Неколико тренутака је само гледао у мене. Онда је покупио своје ствари, које је тек спустио, узео послужавник и отишао на други крај мензе - препричава немили догађај Марина. Њена рекација је, како скоро навикнуто каже, да нема реакције.

ЗА ПОБЕДУ МАЛОГ СТЕФАНА: Болује од туберосклерозе МОЗГА и треба му ПОМОЋ свих вас!

УПОЗОРЕЊЕ ЛЕКАРА: Већина жена ОВО употребљава СВАКИ ДАН, а ту се крије низ ОПАСНОСТИ и Ешерихија коли!

СРБИ НАВУЧЕНИ НА ЛЕК КОЈИ СВИ КОРИСТИМО! Ординације нуде ОДВИКАВАЊЕ, стручњаци УПОЗОРАВАЈУ на проблем!

Марина прича да је толико пута била у оваквим ситуацијама да су јој оне постале свакодневица.

- У превозу је човек почео да се крсти када ме је видео, извадио је бројаницу и отишао на други крај аутобуса. Жена ме је зауставила на сред улице, близу факултета, да ме пита може ли да "пипне" и заиста је кренула прстом да додирује ожиљак. Свесна сам да ће оваквих ситуација тек бити - наставља ова храбра девојка да говори о свему што је задесило и онда поентира:

- Шта можемо да урадимо по том питању? Колико је криво дете, толико је крив и родитељ који га није васпитао на прави начин. Живимо у 21. веку. Толико могућности и привилегија овог времена, али шта нам вреди када немамо кућно васпитање - закључује она.

Она објашњава да некада не може да верује да се овакве ствари дешавају генерално, не само њој, те да људи и поред проблема од егзистенцијалне важности и свих свакодневних обавеза, нађу време да "забадају нос тамо где му није место".

Обрнимо један круг, и вратимо се на причу о њој. О Марини, девојци која живи живот као и сви други људи, али која је морала увек да проживљава онај непријатан осећај у стомаку, јер људи к'о људи, не умеју да заћуте.

Рекли да је меланом, а у ствари је био младеж

- Рођена сам са невусом (младежом) преко целе леве половине лица. Када сам се родила цела лева половина лица била длакава и тамно браон боје. Прва беба са таквим нечим сам била у свом малом месту - почиње изнова причу студент турског језика на Филолошком факултету у Београду.

Неискусни доктори су тада, прича, рекли да је у питању меланом и да ће живети 40 дана. Можете ли да замислите како се њена мајка тада осећала? Она каже да ни дан данас не може.

- Сасвим случајно смо ступили у контакт са једним пластичним хирургом, који је рекао и потврдио да је у питању најобичнији младеж, само што се налази на чудном месту и чудног је облика и величине. Дакле, у питању је само младеж и ради се о "проблему" естетске природе. Постојале су две опције - истиче Марина објашњавајући да је једна од опција била да остане све како јесте, а друга да опереришу односно изврше трансплатацију, како би спречили компликације: да не закачи играчком младеж у вртићу, да ће раскрварити и тако закомпликовати ствари.

Операција и ожиљак који је променио све

Операција је извршена када је Марина имала годину и неколико месеци, тако да се саме операције и бола ни несећа, али мајка јој је тада причала да је било јако тешко за гледање, јер, како каже, гледаш бебу завијену у завоје, а не можеш да јој помогнеш.

- Што се операције тиче, она је текла овако – младеж је одстрањен, кожа са доњег дела леђа је пресађена на лице (сва 3 слоја коже), а кожа са унутрашње стране бутине (само 1 слој) је пресађена на доњи део леђа. И од тада ја више немам тамно браон, длакави младеж на левој половини лица, него ожиљак - каже Марина и од тада почиње њен нови живот, онај са ожиљком и све што он доноси.

Како је време пролазило, девојчица је расла са видним ожиљком преко целе леве половине лица. Нико није желео да се дружи са њом. Нико није желео да седи са њом у вртићу и школи. На приредбама је увек била "вишак", како каже. Кратко и јасно, људи су је избегавали на све могуће начине.

- Није ми било јасно у почетку због чега је то тако, јер сам васпитавана да вреднујем њихове људске особине и дела, а не то да ли имају клемпаве уши, дуге екстремитете, ожиљке и слично - закључује.

А онда, прекретница. Марина је напунила 14 година и тада је један догађај у потпуности променио даљи ток њеног живота.

"Моја јакна ће да стоји ту!"

- Чекамо испред кабинета да дође наставник. Ја спуштам своју јакну на клупу. Дечко, који учи са мном у одељену, ту исту јакну хистерично баца на под. Ја без икакве реакције подижем своју јакну и враћам је на клупу и тако још два пута. Трећи пут сам повисила тон и рекла: "Моја јакна ће да стоји ту!" То је био први пут у мом животу да сам се ја изборила за себе на неки начин. Реакција присутних је била: "Да ли се то чуо Маринин глас? Та девојка зна да прича?" После тог часа сам кренула у свој стан и на путу ми је у глави одзвањала реченица "моја јакна ће да стоји ту". Дошла сам у стан, стала пред огледало и први пут себи рекла: лепа сам!" - оштро и врло храбро наставља причу храбра девојка.

УРОЛОШКЕ ОРДИНАЦИЈЕ ОВИХ ДАНА КРЦАТЕ! Срби траже помоћ, а разлог је ЈЕДНА НОЋ

АЛАРМАНТНО! Основци у Новом Пазару организују ТУЧЕ, све снимају, па их ПРОДАЈУ ЗА 50 ДИНАРА (ВИДЕО)

Шта се заиста десило у вртићу у Трстенику? Тровање покосило њих 60, а ово је могућ узрок инфекције

Тада је променила фризуру, склонила косу са лица, први пут у животу. И од тада јој живот иде у сасвим другом смеру.

- Од тада не тражим кривца за свој ожиљак у Богу или мајци, већ схватам да сам таква каква сам и да то не могу да променим. Схватам да имам глас који може да дође до нечијих ушију и да изазове неку реакцију. Од тада јавно говорим о свом "проблему" и јасно износим своје ставове - прича она и додаје да свој ожиљак сада не би мењала ни за шта.

- Да ми неко дође и каже: "Дођи, процес траје само 2 минута, 2 минута и ожиљак нестаје", ја бих рекла: НЕ! Рекла бих не јер би то било као да ми је неко скинуо тих 14 година туге, беса, суза, али и искуства и то онда не бих била ја, то не ни била ова Марина - закључује она и додаје да су ожиља у комбинацији са осмехом њен заштитни знак.

Неостварене жеље

А жеље? Има их много, оних неостварених.

- Издвојила бих волонтирање у Африци, тачније Танзанији. Тај континент, људи који тамо живе, начин на који они живе. Они су, генерално, скромни (барем је то мој лични утисак) и мислим да свако од нас има једнака права што се тиче неких основних животних потреба (првенствено мислим на воду и храну), а касније и право на едукацију - насмејано као и увек завршава скромна Маринам, студент, активиста, борац за људска права.

НЕСТАО ВУК ЧЕЛЕБИЋ (33) ИЗ БАЧКЕ ТОПОЛЕ! Пре него што је отишао из куће, урадио је једну ВРЛО ЧУДНУ СТВАР!