МИСТЕРИЈА АРКАНОВОГ БОГАТСТВА Кад је убијен на руци носио сат од 150.000 немачких марака - тајну трећег сефа однео у гроб
Шта је све Аркан оставио иза себе и шта је истина а шта претеривање?
Жељко Ражнатовић годинама је важио за најмоћнију фигуру у српском подземљу, а захваљујући везама са тајном службом и режимом Слободана Милошевића омогућено му је да се бави легалним пословима, да буде шеф странке и власник фудбалског клуба. Шта је са огромним новцем који је прошао кроз руке Жељка Ражнатовића Аркана, питање је које многе и данас, више од 20 година после његове смрти, "мучи".
Од смрти Жељка Ражнатовића Аркана прошле су 23 године, али иако је он убијен у јануару 2000. у хотелу "Интерконтинентал" приче о његовом богатству су га надживеле и препричавају се и данас. Шта је све Аркан оставио иза себе и шта је истина а шта претеривање?
АРКАН СЕ ПОВЕРИО ШИПТАРУ ПЕТ МИНУТА ПРЕД СМРТ: Ово су последње речи Жељка Ражнатовића - рекао да је НАЈСРЕЋНИЈИ ЧОВЕК, а онда открио страшну...
НА РАТИШТУ СА ЛЕГИЈОМ И БОЈОВИЋЕМ! Аца Булић отворено о деведесетим: То су били мангупи, поштовали су се кодекси (ВИДЕО)
"МАЛА БАРА ПУНО КРОКОДИЛА" Трлаја изрешетан из калашникова на паркингу, мистерија и даље тресе подземље - освета за Аркана? (ВИДЕО)
Ражнатовић је своју каријеру "испекао" у иностранству, започео је са пиштољем у руци пљачкајући банке, због чега је био хапшен и неколико пута осуђиван. Али, већ тада, Ражнатовића, који је био дете војног лица, спасавала је тајна служба са којом је имао добре контакте, као и многи криминалци из бивше Југославије, који су директно или индиректно радили за тајну полицију.
Осим искуства и новца, на западу је Ражнатовић зарадио и надимак Аркан, али његов вртоглави успон почиње са доласком Слободана Милошевића на власт и кризом, распадом и ратом у бившој Југославији. Слободан Милошевић му је дао одрешене руке да завршава којекакве мутне послове, не само у Београду, већ и у другим крајевима тадашње државе. Делегиран је од стране режима на северну трибину, међу навијаче Црвене звезде, које је брзо одучио од клицања опозиционим лидерима и од њих створио озбиљну организацију. Хапшен је у Хрватској, уочи избијања рата, док је тамошњим Србима дотурао оружје.
Са избијањем рата добија нови задатак, оснива Српску добровољачку гарду (СДГ) – паравојну формацију која је ратовала у Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини уз подршку српских власти. Ипак, по неким причама, за сваку акцију добијао је одређену своту новца који је трошио на опремање своје паравојне формације и текуће трошкове СДГ, али и плаћање неке врсте компензације породицама погинулих бораца и инвалидима СДГ.
Било је гласина да су са ратом, на захваћеним подручјима, нестајале драгоцености, па чак и читави фабрички погони су пресељени у Србију, као и неке винарије, а СДГ је учестовала и у акцији сечења славонских храстових шума и продаји дрвне грађе.
Заузврат је у Београду Ражнатовић имао "карт бланш" и бавио се многим пословима, како легалним, тако и илегалним. Питање је колико је Ражнатовић за свој рачун увозио курентну робу, од нафте до цигарета, а колико је то препустио другим "контроверзним бизнисменима" уз услов да "донирају" део зараде за "нашу ствар" и Српску добровољачку гарду.
Ратови у Хрватској и Босни и Херцеговини су престали, али је Арканов утицај остао. Чинило се да је недодирљив, појављивао се у медијима, његово венчање са естрадном звездом Светланом Цецом Ражнатовић био је медијски спектакл, а то што је по старом српском обичају аутоматом "хеклер и кох"скидао јабуку када је дошао по младу, промакло је властима.
После рата, Ражнатовић се бацио у политику, па је тако основана Странка српског јединства, а неки бизнисмени су "замољени" да дају донацију "за нашу ствар", овог пута не муницију, него плакате. Свему је дошао крај 2000. године у "Интерконтиненталу".
Људи који су сарађивали са њим кажу да је иза себе оставио импозантну колекцију слика, више од 80 ремек-дела, међу којима су били и неки од најозбиљнијих српских аутора, као што су Паја Јовановић, Петар Лубарда, Сава Шумановић, али и једно дело познатог шпанског сликара Франсиска Гоје.
Аркан је такође важио за великог колекционара скупоцених сатова и љубитеља накита, поготово драгог камења. Збирка фирмираних сатова бројала је око 20 комада, а онај који је носио на руци када је убијен вредео је, каталошки, више од 150.000 тадашњих немачких марака. У питању је био модел са брилијантима.
Ражнатовић је имао толико уметничких дела, накита, сатова и драгог камења, да је, после почетка напада НАТО на тадашњу СР Југославију, колекција слика морала да буде размештена на неколико различитих локација.
У тренутку смрти Ражнатовић је директно или индиректно био власник неколико легалних фирми, од којих су се неке бавиле обезбеђењем. То су "Византин трејд" Београд, "Ари" Београд, "СДГ" ДОО Београд, Фонд "Треће дете" из Београда, као и Задруга "Делије" у Београду. Он је био власник виле у Љутице Богдана, власник посластичарнице "Ари" преко пута стадиона "Црвене звезде" из које је водио послове.
Врло битна ставка у приходима Ражнатовића био је фудбал у који је ушао случајно. Постао је власник фудбалског клуба "Обилић" који је у једном тренутку чак постао првак државе под успешним руководством Аркана. То му је омогућило да уђе у још један уносан, али врло ризичан посао, препродаје фудбалера, што му је доносило милионе тадашњим немачких марака.
Наводно је један од мотива његовог убиства био управо сукоб са Зораном Ускоковићем Сколетом око продаје једног фудбалера, јер је наводно Ражнатовић присвојио за себе скоро сав новац, а Ускоковић није био задовољан поделом плена.
По речима сведока упућених у пословање Аркана, он је доста радио са готовином, а у сефу у просторијама ФК "Обилић" увек је имао милионе немачких марака у готовини. У сваком тренутку он је у том сефу, како наводе поуздани извори, имао више од 10 милиона немачких марака у готовини и тај новац није дирао.
Други сеф, у коме су били сатови и накит, налазио се у вили у Љутице Богдана.
Постојао је и трећи сеф, који је Ражнатовић изнајмио у тадашњој "Комерцијалној банци". Они су комисијски отворени 2014. године. Иако су очекивања јавности била велика, у њима није пронађено ништа, ни новац, ни драгоцености. Али, према неким речима, ту је било нешто што је Ражнатовићу било важно колико и новац, слике или сатови.
Ту су наводно била документа које је Аркан сматрао битним а везана су за његове послове, али и Српску добровољачку гарду која су, према непотврђеним информацијама, доказивала да је Ражнатовић све време био заправо државни службеник. Тајну о том, трећем сефу, однео је у гроб.
Више вести о криминалу деведесетих прочитајте ОВДЕ.