ОВАКО СЕ ГАВРИЛО ПРИНЦИП ОПРОСТИО ОД СВОЈИХ РОДИТЕЉА: Срцепарајуће речи у последњем написаном писму - "Опростите ми на великој ЖАЛОСТИ..."
Гаврило Принцип умро је у затвору од туберкулозе 28 априла 1918. године, мало пред крај Првог светског рата.
Гаврило Принцип осуђен је за убиство Франца Фердинанда и његове супруге Софије на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој. Непосредно пре тога, уочи самог читања пресуде, написао је писмо.
ВЕЧИТА ТАЈНА ТРЕЋЕГ МЕТКА ЛЕБДИ НАД ЂИНЂИЋЕВИМ УБИСТВОМ! Политичка позадина остала НЕЈАСНА! Да ли је ЗАПАД имао улогу?
Мистерија Анекса Б из Рамбујеа: Како је Србија одбила ОКУПАЦИЈУ ЦЕЛЕ ЗЕМЉЕ у преговорима који су СРАМОТА за колективни Запад
КОМЕ СУ СМЕТАЛИ СРПСКИ ВЛАДАРИ И ЗАШТО СУ УБИЈАНИ? Нашу политичку културу кудили они који су од атентата имали користи а нису ни покушали да их спрече
Било је то давне 1914. године... Пред аустроугарски суд у Сарајеву 12. октобра изведено је 25 углавном младих људи. Оптужба – убиство надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије.
Када је главна расправа завршена, председавајући је позвао оптужене да устану ако се кају за оно што су учинили. Устали су сви осим једног младића – Гаврила Принципа.
Пресуда је изречена 28. октобра 1914. године када је оружје већ увелико звецкало Европом, а свет се кретао ка немоновном разарању. Чињеница да је Принцип био малолетан, спасла га је од смртне казне. Осуђен је на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој.
Непосредно пре тога, уочи самог читања осуда, Гаврило Принцип је написао своје последње писмо и упутио га родитељима. Забележено је да је настало 25. октобра 1914.
У писму је писало овако:
Драги родитељи,
Прије свега Вас молим да ми опростите на великој несрећи и жалости, коју сам Вама нанио. Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав - то ми је потпуно ради мене, свеједно - но мени је једино жао Вас и цијелога народа, због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.Каква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде.Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Како сам рекао - опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете.Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познам. Много Вас воли и поштује Ваш син,Гаврило.
Аутентичност писма никада није у потпуности доказана. Оно је објављено само једном и то у сарајевској Вечерњој пошти и не помиње се у радовима аутора који су се дуги низ година бавили проучавањем Сарајевског процеса.
Гаврило Принцип умро је у затвору од туберкулозе 28 априла 1918. године, мало пред крај Првог светског рата.
Измучен затвором и болешћу у комбинацији са батинама и константним мучењем, у последњим данима, сада већ историјска личност епских пропорција – Гаврило Принцип, човек који је почео "Велики рат” је на зиду изнад неколико дасака које су му служиле као кревет записао још једну строфу песме свог живота:
Србија Данас/Новости