ТУРЦИ ВОДЕ ГЛАВНУ РЕЧ! Стручњаци: Турска има ДРУГУ по величини војску у Алијанси, без Ердогана се НЕ МОЖЕ!

Турска унутар НАТО има другу по величини војску, после Сједињених Држава. Она обезбеђује југоисточни бок Европе и у њој су смештене две главне ваздухопловне базе НАТО: Инџирлик и Коња.

Турска је рано приступила НАТО, још 1952. Претходно је затражила заштиту од САД и НАТО у спору око граница са Совјетским Савезом који је на Потсдамској мировној конференцији 1945. затражио делове територије на обали Црног мора и према граници са Ираном. Спор је окончан одустањем СССР од захтева, после смрти Стаљина 1953.

Анкара је позната по томе да често ради на своју руку. Чињеница да Турска има добре односе са Русијом и Кином, чак је резултирала тиме да је последњих година доведена у питање лојалност Анкаре НАТО.

Многи соло потези Турске - попут војне интервенције на северу Сирије 2018. или блокирања приступања Финске и Шведске НАТО изазвали су дебате на Западу о томе - колико Турска заиста спада алијансу. Према мишљењу стручњака: Да, јесте – у оквиру глобалног тренда.

-Однос Турске и НАТО није црно-бео већ је, могло би се рећи, у сивој зони - сматра политиколошкиња Селин Наси са Лондонске школе економије (Лондон School оф Ецономицс).

-Турска је земља од невиђеног значаја за алијансу - рекао је Заур Гасимов са Универзитета у Мајнцу. 

-Оружане снаге Турске су једна од ретких војски у НАТО, које имају велико борбено искуство. Турска такође постаје све јачи партнер кроз своје војно-научне технологије. То је нешто што сада врло интензивно перципирају западне земље НАТО - каже Гасимов.

Стратешка аутономја савезника САД

-Стратешка аутономија је израз који се Анкари јако свиђа. Реалност је да Турска последњих година води све независнију спољну политику и то ће се наставити - каже Наси.

-Турска није једина земља која све више сама доноси одлуке. То је резултат глобалних промена и померања моћи са Запада на Исток. Стога се ова чињеница односи на све савезнике САД - објашњава она.

Гасимов већ две деценије уочава „еманципацију“ турске спољне политике: прошла су времена хладноратовског „или-или“:

-Динамика у међународним односима показује да постоји тенденција да се размишља у хибридним категоријама. Турска може да буде активна чланица НАТО и да поред тога настави да продубљује сарадњу са Русијом. Не видим назнаке да то не функционише.

Наси наглашава да Запад заправо има користи од добрих односа Турске са Русијом, иако то критикује. 

-Морате комуницирати и са онима који вам се не свиђају. За то су вам потребни посредници. До споразума о житарицама, који је важан и за Европу, дошло је захваљујући Турској - истиче Наси.

Улога Ердогана

Ипак, стил и начин комуникације Анкаре играли су важну улогу у перцепцији Турске као савезника.

-На пример, турска страна је веома проблематично водила дебату о уласку Шведске и Финске у НАТО. На крају се стекао утисак као да је Турска земља која свако спољнополитчко питање хоће да искористи да нешто извуче за себе - каже Наси, сматрајући да је то један од највећих проблема у сарадњи и додаје: „Ово је једна непредвидљива влада“.

Овај проблем има везе са концентрацијом моћи у Турској. 

-Одлуке о спољној политици сведене на Ердогана и шачицу саветника. Доспели смо до тачке где Ердоган одлучује о свему - објашњава она.

Развод Турске и НАТО није на видику

Последњих година су били све гласнији они који су - не само на друштвеним мрежама - говорили да Турску треба искључити из НАТО.

Чак и у самој Турској чланство у НАТО више се не посматра као нешто за шта нема алтернативе. Ердоган се неколико пута носио мишљу да приступи „Шангајској организацији за сарадњу“ коју воде Кина и Русија. Према мишљењу стручњака, један од циљева ове органзације је обуздавање утицаја НАТО.

Не би било у интересу ни НАТО ни Турске када би ова земља напустила Алијансу. У пракси, Турска се уопште не дистанцира од НАТО. Као савезник, она испуњава све своје задатке“, каже Наси и додаје још један важан разлог:

-Сви одбрамбени системи Турске су компатибилни искључиво са НАТО. Сво оружје, материјали, авиони... Турска је комплетно интегрисана у НАТО. Ми људи имамо проблема већ када мењамо систем мобилног телефона, андроид или ајфон. Замислите како је то када када се ради о систему одбране, не можете тек тако променити цео тај систем.

Извор: Србија Данас/Дојче веле