"Нисам атеиста, али у цркву не идем" Погледајте шта ће се наћи на Карлеушиној вегетаријанској трпези за Васкрс

Јелена Карлеуша поводом празничне недеље и најрадоснијег празника у години говорила је о поимању вере, њеном дому, породици, али и трпези, с обзиром на то да годинама уназад не једе месо.

Како ви као атеиста васпитавате децу кад је у питању вера?

- Вера је филозофија живота, свако може да је доживљава, примењује и објашњава онако како осећа. Па тако и ја имам своје уверење да су прави верници они који се труде да живе живот као добри људи, који чине другима добро. Ако неко каже да је верник, то га не чини верником. Верник се доказује на делу. У том смислу, ја верујем у енергију, у њен проток, верујем у добро у људима, а када све то саберемо, долазимо до закључка да ја заправо нисам атеиста, већ неко ко разуме разлог постојања вере у људској историји и веома је поштује.

У шта никада не губите веру?

- У себе. Саму себе до сада нисам издала и изневерила. Верујем у сопствени осећај, у снагу и одлучност.

Шта бисте свим православним верницима пожелели за Васкрс?

- Пожелела бих српском народу да истраје, да опстане, да не посустаје. После много неправди које нас вуку надоле, желим нам да, као што и симболика овог празника каже, устанемо сваки пут још јачи и још бољи. У вери постоји појам молитве. Сматрам да је молитва мисао коју као импулс усмеравамо ка циљу. А циљ овог народа јесте да будемо сложни колико је то могуће.

Како изгледају празнични дани у Вашем дому?

- Увек сам Васкрс доживљавала првенствено као традицију која је врло занимљива, поготово деци, која уживају у фарбању јаја. Њих све занима, тако да разбијамо јаја и причамо о симболици коју носи Васкрс, што је Атини и Ники фасцинантно. Кроз ту причу им објашњавам многе појмове. Иако не идем у цркву, о интересантном концепту религије имам јасан став и увек радо говорим на ту тему. Наравно, кућа нам је увек предивно окићена јер деца то много воле и радују се, а ја никада нисам наметала своја мишљења члановима породице. Свако појам вере мора да нађе сам, у ма ком облику он био.

Да ли сами фарбате јаја или имате помоћ?

- Пре сам фарбала, а сада то препуштам Атини и Ники и мојој тетки, која офарба толико јаја и толико се труди око украшавања да би моје уплитање у конкуренцију за најлепше јаје она доживела као смак света! Ја сам више у такмичарском духу кад је реч о разбијању јаја и сваке године чекам нове жртве. Некако умем да изаберем победничко јаје и увек ми проверавају да нисам подвалила дрвено, те га намерно сломе. Моја Ника је посебно осетљива кад је реч о такмичењу и свако разбијање јаја је доживела као трагедију, што нас све веома забавља!

Ника је годинама хит на друштвеним мрежама због куцања јајима, да ли је и даље жељна победе?

- Ника је спремна да ове године победи. Верује у то и у то нас убеђује. Каже да је дошло време да нам се освети за све претходне, када смо јој као малој разбијали јаја и снимали њену реакциу без дозволе. Снимак ће показати да ли је дошло до коначног обрачуна.

Шта се налази на васкршњој трпези једне веганке?

- Нисам веган, али бих то волела да постанем, ја сам за сада вегетаријанац. Предрасуда лоших домаћица је да они који не једу месо немају шта да једу. Од пита од кромпира, преко пуњених јаја, салата, разних јела од динстаног поврћа са луком, до печурака и махунарки, све је савршено само ако неко има талента и умећа. Мени тело убијене животиње управо не иде са поимањем вере. Нисам нигде прочитала да је Исус по предању јео било шта што се претходно убило.

Извор: Информер/Милан Димитријевић