"НЕМОЈТЕ ПИСАТИ ДА ПЛАЧЕМ" Потресна Северинина исповест, до детаља објаснила шта Милан ради

Северина Којић изгубила је спор са Миланом Поповићем (54) око старатељства над сином Александром.

Судија Теа Голуб је 28. новембра, у Општинском грађанском суду у Загребу, донела привремену меру којом одлучује да дете живи са оцем Миланом, који ће самостално бринути о здрављу и образовању детета, док адреса на којој ће дечак живети није наведена.

Судском одлуком Северини је одређено да ће сина виђати сваки уторак и четвртак између 15 и 20 сати, с тим да ће га већ у 20 часова морати вратити на адресу становања сваки други викенд у месецу, а ово је уједно и први викенд који је дечак према судској одлуци до данас провео код мајке, током половине зимских, пролећних и летњих празника, те током сваког другог државног празника и верског празника, који су нерадни дани у Хрватској, осим оних који су обухваћени школским празницима.

Осим тога, Северина ће за издржавање детета Поповићу месечно плаћати 168 евра сваког 15-ог у месецу на његов текући рачун за издржавање детета и платити 3.900 евра судске трошкове. Северина се не либи рећи да је затечена судском одлуком. О пуно детаља из пресуде која је написана на готово тридесет страница због поступка који је тајан не сме говорити.

- Били смо јако духовити, певали смо, смејали се, пекли палачинке. Пустили смо Дубиозу. У том тренутку сам само мислила на Александра и да он ништа не осети. Плачете у другој соби да вас нико не чује. Морате прегристи своје срце и некако на најбољи начин то учинити и мислим да сам ја направила одличну ствар... Рекла сам му: "Видимо се у суботу, а онда ћемо растурити на Xbox-u" - на ово последње Северина Којић се насмејала, док је у петак поподне плакала и брисала сузе с лица.

- Судија није прихватила ниједан доказни предлог који су предлагали моји адвокати, па ни кад је посебна радница и сама признала у свом исказу да није видела дете две године, али је уважила њене препоруке. А она је иначе била затворила адвокатску канцеларију и сама се понудила Центру за социјални рад Максимир да ради на том случају - каже Северина Којић.

Ситуација у којој се нашла тешка је за њу, емоције су још доста јаке, али заједно са својим правним тимом не мисли одустати од правне борбе да промени, по њој, ову неправедну одлуку.

- Све сам очекивала, али само не ово. Истина, бојала сам се, поготово након тог задњег рочишта, и то ишчекивање одлуке је било најгоре. Али, сада ме више ничег није страх. У животу сам доживела доста ствари због којих сам се најчешће срамила због других, ретко због себе. Али, то је живот и ово је такође једно велико искушење које ћу свакако издржати јер мом детету требам онаква каква ја јесам, а то је добра, здрава и присебна мајка, без обзира на то што пише у тој пресуди. То су само нека слова и као што је оно Тито рекао: "Не признајем њихов суд, али ћу га поштовати. Нема ми друге. Ничега се више не бојим" - каже Северина Којић и наставља:

- Кад је судија Теа Голуб претворила расправу, учинила је то због ситуације и инцидента који се догодио у Основној школи "Матија Губец". Али, учинила је то како би ме уствари оптужила да дете нисам водила у школу у којој су га вукли за руку због чега је и неколико лекара у својим налазима написало да дете не треба ићи у ту школу. Сад се то све хоће заташкати и уместо да се неко позабави том школом, у којој се догодило још сличних случајева, судиница је поверовала у игру на релацији Центар за социјалну рад Максимир - Основна школа "Матија Губец" и на тај начин сам перфидно одстрањена из образовања детета с образложењем да не водим дете у школу. Школу не могу променити јер ми отац детета за то не да сагласност.

Школа припада Граду Загребу и шеф директора школе је Милан Бандић. И Поликлиника за заштиту деце и младих Града Загреба је такође под Градом Загребом, а они су такође свашта писали о мени. То је хоботница којој се мора откинути глава, јер ово је немогуће. Милан Поповић је у протекле четири године упослио неколицину људи из свих сектора, тзв. "прашинаре", и предузео је све, од праћења до ПР-оваца који су га требали добро позиционирати у јавности. Рекао је да се са мном бави пет сати дневно. Схватате ли о каквом се човеку ради? Он је опасан, али је судија још опаснија и треба је сменити.

На питање да ли је манипулисала дететом, као и како јој се приговара да је искористила инцидент у школи коју дечак похађа ради промоције своје турнеје, Северина одговара:

- Ја сам пре свега поносна на своје дете. Меси објављује слику своје деце на Инстаграму, Лука Модрић, а мени је забрањено судском одлуком да објављујем фотографију са сином који се смеје на Инстаграму јер неког то боли, али ето. Мени не треба слава, мене сви знају 30 година и знају ме дуже него што траје гарнитура појединих људи у овим институцијама који су дозволили да се ово догоди. Ја јесам позната, али ја сам то постала због онога што радим и волим то што радим, као што то раде и Новак Ђоковић и Messi, који такође имају децу и с њима се појављују и у јавности. Али, на мене се гледа другачије. И следећи викенд имам концерт у Загребу и Александар је баш хтео да буде на том концерту и радовао се томе кад смо били у Сплиту. Биће тамо пуно друге деце, али мој син тамо неће моћи бити... - ово задње изговорила је плачући, дрхтавим гласом.

- Немојте писати да плачем - рекла је и наставила:

- Страшно је то. Замислите шта би тек било да ја никада нисам поштовала одлуке суда. Кад је Милану Поповићу било одређено да сваки други викенд може виђати сина кад је он имао три године, он се пет месеци није појављивао. Мени су тада у Центру за социјални рад на Чрномерцу саветовали да покренем поступак да му одузмем старатељсто. Међутим, ја сам сматрала да немам право направити то свом детету и свака судска одлука је била испоштована с моје стране. Кад је након пет месеци први пут дошао, Александар није хтео ићи, а ја сам га сат и по припремала за тај сусрет. Купила сам му играчку и то је све добро прошло. Пре тога га пет месеци није било. Седео би у Еспланади, а Александар је имао припремљен ковчежић и кад му отац није дошао, ја сам му говорила да се покварио ауто, авион. Првих годину дана га уопште није видео. Није чуо његов први звук, није видео кад је проходао, није желео доћи на крштење. Кад сам га видјела како дарује инкубаторе некој другој деци, мени је то било страшно. Он је знао да ме то боли. Али, ја сам направила једну одличну ствар јер сам побегла из таквог односа. Кад је Александар био мали, нисам имала оваквих проблема као сада јер га отац и није хтео виђати. Тада је знао да ме боли то што не жели виђати своје властито дете. И ја захваљујем свом супругу што се појавио јер тек кад се појавио Игор, појавио се и Александров отац. Он финансира удружење за равноправно родитељство. Где је сад то удружење, јер ово није равноправно родитељство, ово је чупање детета из једне породице - каже Северина.

Комуникација између ње и Милана Поповића, како је рекла, одвија се искључиво мејловима, па је тако било и на дан кад је суд донео одлуку да ће њихов син живети с оцем, који је након тога инсистирао да му већ исто вече довезе сина на загребачку адресу.

- У пресуди нигде не пише на којој ће то адреси живети. Он мора бити на Кипру јер тамо плаћа порез, али све то за суд није било битно - каже Северина.

Милан је у четвртак изјавио да ће са сином живети у Загребу те је демантовао да је детету направио друго држављанство, српско. Северина тврди да му није дала сагласност за то.

- Не, ја му ту сагласност нисам дала. Знам да је направио српски пасош. Он ми га је предао кад је дошао након пет месеци, кад је све то око детета почело. Рекао ми је да је то све направио легално и да кад држава Србија некоме додели држављанство, та особа може добити и пасош. Тада нисам размишљала о томе. Он је у Србији покренуо поступак да ми се онде одузме старатељство. Судиија, као што је познато, у пресуди није написала где ће то Александар живети с оцем. Он је на дан кад се у школи "Матија Губец" догодио инцидент био на Кипру и није могао доћи по дете, а мом супругу, који је био на листи оних који могу подићи дете, то су забранили, иако сам ја имала судску одлуку да могу самостално уписати дете у школу. Ја сам на ту листу ставила себе и супруга. Иначе, ове је године та тзв. "пицк у" листа сужена на четири особе, па су друге маме коментарисале да је то тзв. "Миланова листа". Мени се замера што нисам дошла на време по дете у школу, а судија је сама рекла да она своје дете седам година није водила у школу и долазила по њега. Кад мом супругу и очуху мог сина нису хтели предати Александра, учитељица му је рекла да зове Милана Поповића, као да је то његова школа. Од сина сам сазнала да је "тата направио ново игралиште и покварио старо, које је он волео" - објашњава Северина.

О инциденту у школи било је доста речи и у јавности, а дете већ месец дана не иде на наставу.

- Након што га нису пустили из школе, дете је било истраумирано и о томе постоје налази лекара, али све то суд није уважио. Отац га је мимо препоруци лекара водио у школу и због тога је против њега и поднесена казнена пријава за повреду дететових права. Сада је на тужитељству да то испита - каже Северина.

На питање да ли је у комуникацији са Миланом користила тешке речи певачица каже:

- Пуно пре, пре сваког наступа знала сам добијати од њега мејлове, али ја сам у то време била концентрисана искључиво на Александра. Ја нисам била та која је пуцала, овде се цело време зна ко пуца. Кад је Александар имао две године, тачно се сећам јер га је чувала моја рођака у парку, био је 7. мај, празник Светог Дује, њега су сликала тројица ћелавих мушкараца. Била сам то пријавила полицији. Прошле године ми је рекао како је чуо да ће изаћи моје голе слике. И оне су изашле, а он је на телевизији рекао да је то страшно и да је он то знао, да би он то спречио. Говорила сам му да ће му бити жао што је пропустио неке ствари у Александровом животу. Ја сам се за све у вези њега морала изборити судским путем. То што он ради, напросто мушкарац жени не ради.

Ова одлука је неправоснажна, али жалба на привремену меру не одлаже њено извршење. Певачица је била доста ангажована у случајевима других мајки којима је суд одузимао децу. Да ли мисли да јој је то нанело штету и колико јој сада значи подршка Северина каже:

- Мислим да имамо аргумента да оваква одлука не опстане и, као што сам рекла, не признајем је, али ћу је поштовати ради добробити свог детета. Потресена сам. Знам да ми замерају то што сам била ангажована и кад се радило о малом Цесареу и у неким другим случајевима, али то је њихова ствар. И не само за то, звали су ме за неку ситуацију за коју мислим да није добра за хрватско друштво, када људе који су друге боје коже, вероисповести, сексуалне оријентације сврставају не у други, него у 32. ред. Мислим да кад се неком другом догађа зло је нешто на што не смемо затварати очи. Да, примила сам пуно позива и порука подршке, захваљујем свима на подршци, целој регији, али ово је пре свега за мене велико искушење.

Северинин адвокатски тим најављује жалбу, и како су рекли, ако буде требало ићи ће и на Еуропски суд за људска права.

- Пресуда и Решење о привременој мери донесено је 28. новембраа 2019. године. Уложићемо жалбу свакако. Рок за жалбу је 15 дана и о њој одлучује Жупанијски суд, који може жалбу уважити и укинути пресуду и привремену меру и предмет вратити на поновни поступак на певоступањски суд, или преиначити пресуду и одбити тужбу и укинути привремену меру, или може одбити жалбу и потврдити пресуду и привремену меру. У случају понављања поступка оу зависности од разлога укидања, моја клијентица ће активно учествовати у поступку и штитити сва права и интересе за које сматрамо да су у интересу ње и њеног малолетног сина, каже нам адвокат Јасминка Билош, која заједно с адвокатом Матом Матићем заступа Северину Којић, и додаје:

- У случају да суд одбије жалбу и потврди пресуду, преузећемо све допуштене правне кораке и биће исцрпљена сва правна средства која буду потребна у Републици Хрватској, и према потреби пред Еуропским судом за људска права. До тада ћемо размотрити све могућности које су у законским оквирима да осигурамо да се лични односи моје клијенткиње и детета одвијају према пресуди, а у супротном предузећемо правне кораке за доношење судских одлука и мера како би се та права остварила. Поступци у опородичним стварима су хитни и очекујемо да Жупанијски суд који добије предмет на одлучивање у овој правној ствари, одлучи у кратком року и да на одлуку нећемо чекати дуго, без обзира на то што се ради о предмету који је обиман, у којем је уређујући судија спојио више поступака који су покренути између странака у заједничко одлучивање, при чему су се истовремено на права и обвезе странака у истом поступку примењивала два Породична закона, а што је оптеретило цели поступак до самог завршетка првоступањског поступка - закључује адвокат Билош.

БОНУС ВИДЕО: ПЕВАЛА ЈЕ НА СВАДБИ ДЕЦЕНИЈЕ: Проговорила Александра Младеновић - открила НЕПОЗНАТЕ ДЕТАЉЕ о весељу! (ВИДЕО)