Да ли знате да се мошти првог српског владара и светитеља налазе у Албанији?

Први српски владар кнез Јован Владимир поштује се широм Балкана. 

Био је владар Дукље, која се простирала на подручју данашње Црне Горе и оближњих земаља - Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Албаније. Владимиров наследник, кнез Војислав, сматра се родоначелником династије Војислављевић. 

 

Култ Светог Владимира је развијен не само код предака данашњих Црногораца и Срба, већ и код Албанаца, Грка и Македонаца, а био је познат и у Хрватској. 

Предања о њему су настала на многим језицима, укључујући грчки, латински и писане словенске језике. О кнезу Јовану Владимиру нема много историјских података. 

Ко је био кнез Јован Владимир?

Зна се да је кнез Јован Владимир владао од 1000. до 1016. године и претпоставља се да је био византијски вазал у првом делу владавине, а касније вазал бугарског цара Самуила. Поред политичких активности, значајан податак је да је био први српски владар проглашен за светитеља. 

Живот Јована Владимира обележила је легендарна љубавна прича и брак са бугарском принцезом Косаром. Док је владао Дукљом, био је вазал Византије, тада моћне грчке царевине са седиштем у Константинопољу, данашњем Истанбулу. У том периоду на врхунцу моћи било је и прво бугарско царство на челу са Саумилом. Када је 1010. цар Самуило кренуо у рат против Византије, напао је територију Дукље и заробио Јована Владимира, те га заточио у престоници Преспи. Иначе, преспанско језеро данас окружују три државе - Албанија, Северна Македонија и Грчка. 

Љубав Владимира и Косаре

Извори наводе да је ћерка бугарског цара, Косара, долазила у тамницу и да јој се допао Владимир. 

- Угледавши Владимира и видевши да је лепог изгледа, покоран, благ и скроман, као и да је пун знања и Божије мудрости, задржи се са њим у разговору, јер јој се његов говор учини сладак више него мед и саће - описан је њихов сусрет у "Летопису попа Дукљанина" из 12. века. 

Самуило не само да је пристао на ћеркину молбу, већ је будућем зету краљевске лозе вратио државу и на управљање дао и драчку област. Историјски подаци потврђују да су се Косара и Владимир венчали, а могуће је да је љубавна прича временом надограђена. 

Битно је нагласити да је "Житије Јована Владимира", које је написао Дукљанин, део је ширег родослова често измишљених владара овог краја. 

Мученичка смрт Јована Владимира

Неколико година пошто су се венчали, 1014. одиграла се битка на Беласици између Бугара и Византинаца. Тада је византијски цар Василије Други извојевао победу и уследила је сурова казна за противника - ослепео је 15.000 Саумилових војника. 

Цара је наследио син Гаврило Радомир, али само на годину дана, а затим синовац Јован Владислав - Косарин брат од стрица. У то време, урушава се Самуилово царство. У страху да ће му се зет и дукљански владар поново окренути ка Византији, Јован Владислав решио је да убије Владимира. 

амамио га је поново у престоницу Преспу, у цркву Светог Ахилија. Убили су га кад је улазио у цркву 1016. године. 

Наводно, Владислав није успео да одруби главу Владимиру, па му је Владимир дао сопствени мач да га обезглави. По предању, Владимир је узео главу у руку и узјахао коња до оближње цркве. На иконама се зато представља са главом у руци. 

Зашто и Јован и Владимир?

Овај светац се код Срба и Македонаца зове Јован Владимир, код Црногораца Владимир Дукљански, код Хрвата и Бугара Иван Владимир, а код Албанаца Ђон Владимири. Библијско име Јован уз име Владимир добија због начина како је убијен. 

По легенди, Косара је по сопственој жељи сахрањена уз ноге супруга. 

Вечно почивалиште првог српског светитеља и владара је у Албанији

Сећање на Јована Владимира је посебно живо у луци Бар на Јадранском мору, где се налази велелепни Храм Јована Владимира. Изградња храма је завршена 2016. године када се обележавао миленијум од смрти овог светитеља. Барска породица Андровић чува крст Јована Владимира и са тајног места реликвију износе само једном годишње за празник Свете Тројице. 

Посмртни остаци Јована Владимира два века после смрти (око 1215. године), пренете су најпре у албански град Драч, због чега се светитељ слави и као заштитник тог града. 

Нешто касније су пренесене у манастир Светог Јована (албански назив Шин-Ђон) код града Елбасана у средњој Албанији, на путу ка Скадру. У том манастиру налази се натпис на грчком, латинском и српском језику, где пише да га је подигао обласни господар Карло Топија 1381. на рушевинама претходног који је срушен у земљотресу. 

У манастиру се налази ковчег са моштима Јована Владимира, а недалеко од овог места вероватно се налазио и двор одакле је Владимир управљао државом, али здање није сачувано.

У Србији, култ Јована Владимира добија нову снагу деведесетих година 20. века, када је почето са градњом цркве у Београду, која је посвећена овом светитељу.