Ево зашто нам СУЗЕ ОЧИ када сецкамо црни лук - На ОВАЈ начин можемо да га уситнимо БЕЗ ПЛАКАЊА

Не постоји особа којој нису потекле сузе док сецка црни лук и људи се често питају како до овога долази.

Као што можда знате, постоје три врсте суза које наше тело производи - базалне, емоционалне и рефлексне.

Једну од њих можемо прилично одмах искључити, јер сумњамо да имате толико развијену емпатију да вам је толико жао беспомоћног поврћа које се устињава под вашим ножем.

Лук није одговоран ни за базалне сузе, које ви "проливате" управо сада. Реч је о вашим основим сузама које садрже уље, слуз, воду и со и помажу у борби против инфекције.

Дакле, системом елиминације, имамо одговор - сецкање лука нас подстиче да почнемо да јецамо рефлексне сузе, односно сузе за испирање очију.

Сузе које се појаве док сецкамо црни лук нису резултат емотивне реакције на његову употребу у кухињи, већ су заправо одговор на хемијски процес који се одвија када пресечемо његове слојеве.

Црни лук садржи аминокиселине и сумпорне спојеве, који су стабилни све док се лук не пресече. Сечењем лука, оштећујемо његове ћелије, чиме ослобађамо ензиме који реагују са сумпорним спојевима и формирају гас назван пропанетиал-С-оксид. Када овај гас дође у контакт са влажном површином наших очију, претвара се у сумпорну киселину. Ова блага киселина иритира очи, што изазива сузење као одбрамбени механизам који помаже да се иританти исперу из очију.

Занимљиво је да су људи током времена развили различите методе како би избегли сузење приликом сечења лука. Неки од савета укључују:

 - сечење лука под текућом водом
 - коришћење оштрог ножа за смањење оштећења ћелија
 - стављање лука у фрижидер пре сечења како би се смањила количина ослобађања гаса
 - ношење наочара за пливање током сецкања
 - укључивање аспиратор да удиса ваздух
 - влажан убрус код даске за сечење

Има ли наде за лук без суза?

Научници су дуго времена мислили да је кривац за наш плач ензим зван алииназа, која је једна од многих хемикалија одговорних за карактеристичан укус лука. Међутим, та хипотеза се показала погрешном 2002. године, када је тим истраживача из Јапана открио раније непознату супстанцу у поврћу коју су назвали синтаза сузног фактора или ЛФС.

Зашто је то важно? Па, као што је тим предложио у свом раду, "можда је могуће развити лук без сузења који и даље задржава свој карактеристичан укус и високу нутритивну вредност смањењем активности овог ензима синтазе. Другим речима, можда ћемо једног дана моћи да узгајамо лук који нас не расплаче сваки пут када га исечемо

Дакле, иако нас црни лук може расплакати као сцена из сентименталног филма, сузе су заправо доказ невероватне хемијске интеракције које се одигравају право на нашој кухињској дасци. Следећи пут када вам очи засузе док сецкате лук, сетите се да је то само ваше тело које се бори против малених хемијских изазивача који настају приликом припреме вашег омиљеног јела, пише ИФЛ Сциенце.