"Деца виде животиње, а одрасли оне које су волели или повредили!" Овако ЉУДИ проводе своје ПОСЛЕДЊЕ МОМЕНТЕ

Према речима доктора који је био поред многих пацијената у моментима када су напуштали овај свет, обично ови пацијенти имају визије, које им олакшавају да оправдају неке своје тешке животне одлуке. 

Лекар за палијативно збирнавање Кристофер Кер из Бафала у Њујорку годинама се бави истраживањем свега што се дешава у послењим сатима живота пацијента. 

Каже и да пацијенти имају снове и визије које их опет спајају са вољеном особом коју су изгубили: "То је фантастично", рекао је.

Деца имају тотално другачија искуства од одраслих, јер они мање разумеју смрт, тако да се код њих све махом одвија кроз машту. 

Људи који су имали неки криминални досије или су некога убили, код њих је све повезано за људе на које су утицали. 

"Имали смо момка који је имао 40. година, већину живота је провео у затвору, зависник је од дрога и имао је рак врата.  На јави је био јако забаван, шалио се, а онда када заспи имао је тешке ноћне море, сањао је људе које је повредио како га боду иглама и то га је повређивало. Али онда је након тога тражио да види ћерку којој жели да изрази своју љубав и да се захвали. Након тога је мирно умро."

"Имали смо и пацијента који је у тинејџерским данима учествовао у искрцавању на Нормандију. Вриштао је и говорио да свуда види делове тела и крваву воду. То је било јако трауматично, пацијенти у том стању морају бити мирни и на неки начин прихватити своје стање да би им било лакше."

Једнога дана ипак старац је успео да заспи: "Када се пробудио био је миран и расположен, каже да је сањао најбољи дан у свом животу, а то је када је добио отпусну документацију из војске. Имао је заиста добар сан. Сањао је да му је у Нормандији пришао мушкарац којег није познавао војник и рекао му: "Долазимо ускоро по тебе". Након тога човек је мирно спавао и умро је у сну."

Смрт са људе делује у некаквом postterapeutskom смислу, где успеју да неке трауме из живота превазиђу муњевитом брзином како нису могли за цео живот."

Деца често виђају животиње које их теше и говоре да нису сами. 

Једна девојка је замислила читаву сцену око ње док је била у кревету. 

"Створила је замак за себе, животиње су биле ту, поред замка је било језеро. Она је била у просторију у коју је допирало топло светло. Исприлчала нам је све о замку, а када смо је питали шта је тај замак за њу она је рекла: "Сигурно место".