DANAS JE DAN SEĆANJA: Skoro celu zajednicu Jevreja u Nišu izbrisao je Drugi svetski rat
27. januar izabran je za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kojih je prema zvaničnim procenama bilo oko 6 miliona, milion i po bilo dece.
U periodu stradanja zatvarani su i u niškom logoru "Crveni krst", ubijani na brdu Bubanj ili premeštani u logor Sajmište gde su gušeni gasom. Kraj Drugog svetskog rata niko od zarobljenih niških Jevreja nije dočekao.
Niški Jevreji su pre Drugog svetskog rata živeli slobodno. Važili su za ugledne građane među kojima su bili i istaknuti lekari, trgovci i umetnici, a sam početak rata dočekalo je oko 400 Jevreja u Nišu.
Danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta: Dan kada su se spasili logora smrti
BROJKE I DALJE VISOKE: Skoro 800 novozaraženih u Nišu, grad na jugu Srbije ostaje žarište korone
PATRIJARH PAVLE I MITROPOLIT AMFILOHIJE ZNALI ISTINU: Mošti Svetog Save nisu spaljene, nalaze se u ovom manastiru
Kako kaže Jasna Ćirić iz Jevrejske zajednice, na samom početku njima su određenim uredbama uskraćena sva osnovna prava.
Jevrejima se zabranjivalo upisivanje u školu, izbacivani su sa posla, radnje su im oduzimane, kao i sva imovina, dok ih nisu definitivno odveli u logore. Kuće su pljačkane, naša sinagoga je dolaskom Nemaca pretvorena u konjušnicu i sve crkvene i matične knjige su spaljene - kaže Jasna Ćirić.
Navodi da su Jevreji pod uverenjem da su dobri građani ostali u Nišu, međutim, dolaskom Nemaca počinju njihova hapšenja i smeštanje u logor "Crveni krst".
1942. godine nakon proboja logora Nemci su kao odmazdu u periodu između 17. i 19. februara na brdu Bubanj ubili sve niške Jevreje, među njima i Jevreje iz okolnih mesta. Niko od onih koji su hapšeni i dovođeni u logor nije dočekao kraj rata - kaže Ćirić.
Ona objašnjava da su na brdu Bubanj ubijani muškarci, a žene i deca su u logoru Sajmište gušeni gasom, kao i da su oni sporadično ubijani sve do 1943. godine, kada ih više nije bilo.
Kraj rata dočekalo je samo sedmoro njih koji su uspeli da se sakriju ili su bili zarobljenici drugih logora.
Da je veliki broj Jevreja iz drugih krajeva dolazio u Niš potvrđuje i istoričar i kustos Narodnog muzeja Nebojša Ozmić. On kaže da su Jevreji u tom periodu neprestalno gonjeni, te da su tražili sigurno mesto kako bi izbegli streljanje. Dolazili su, kaže, iz Sarajeva, Poljske, Rumunije, skrivajući se od nemačke vlasti.
Niški Jevreji su među prvima bili smešteni u logorsku zgradu u izuzetno nehumanim uslovima. Određeni broj Jevreja se spasao, za neke znamo da su ih spasili Srbi, kao na primer porodica Danon koja je bila skrivana u kući Dragiše Cvetkovića - kaže istoričar.
Lažnim identitetima i uz pomoć sugrađana neki su uspeli da se spasu, a kako objašnjava Ozimić sama činjenica da su bili deo Jevrejske zajednice značila je da će kad tad biti ubijeni.
Većina onih koji nisu uspeli da izbegnu hapšenje, objašnjava, smeštani su u potkrovlju logora, u teškim uslovima i kako je u to vreme bilo jako hladno, deca su umirala od upale pluća, a dolazilo je i do likvidacija.
Niški logor otvoren je septembra 1941. godine i kroz njega je od tada, pa sve do 14. septembra 1944. godine, prošlo oko 30.000 ljudi.
27. januara 1945. godine vojnici Crvene armije uspeli su da oslobode koncentracioni logor Aušvic i taj datum se uzima kao Međunrodni dan sećanja na jevrejske žrtve holokausta. I pored toliko žrtava, kako kažu iz Jevrejske zajednice, ovaj dan se ne obeležava u Nišu, niti Grad na bilo koji način odaje počast stradalim sugrađanima.