DO 2012. DOMINIRALA TUŽNA SLIKA ZAPUŠTENIH USTANOVA: Država nikada više nije ulagala u kulturu, pogledajte šta je sve obnovljeno
Država tendenciozno nastavlja da sve više ulaže u kulturu.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je postala epicentar kulturnih investicija u regionu. U protekloj deceniji, Vlada Srbije je znatno povećala budžet za kulturu, što je omogućilo razvoj brojnih kulturnih programa i infrastrukture. Pozorišta, muzeji, galerije i biblioteke su modernizovani, prateći svetske standarde, privlačeći kako domaće, tako i strane posetioce.
Ulaganja u kulturu su postala ključna tačka razvoja, sa ciljem jačanja kulturne infrastrukture. Ministarstvo kulture je pokrenulo niz projekata koji su doprineli obnavljanju muzeja, galerija i biblioteka širom zemlje.
Pored toga, Srbija je uložila značajna sredstva u podršku kulturnim događajima, festivalima i manifestacijama.
Ulaganja u oblasti filma su takođe postala značajna, podržavajući produkciju domaćih filmova i koprodukcije sa inostranim produkcijskim kućama.
Srbija takođe razvija digitalne kulturne platforme i online muzeje, čime omogućava pristup kulturnim sadržajima široj publici, kako unutar zemlje, tako i van njenih granica.
U gotovo svim arhivima u Srbiji započet je proces digitalizacije arhivske građe, koja ima ključnu ulogu u očuvanju kulturne baštine i istorijskog nasleđa. Digitalizacija nije samo prenos papirnih dokumenata u dugutalni format, to je proces koji omogućava pristup, očuvanje i eljenje istorijskih podataka na efikasniji i održiviji način.
Sva ova ulaganja su od vitalnog značaja za očuvanje kulturnog identiteta. Ulaganja u kulturu ne samo da čuvaju prošlost, već i grade bolju budućnost za sve građane Srbije.
Do 2012. godine srpskom kulturom dominirala je tužna slika zapuštenih, ruiniranih, često i zatvorenih domova kulture, muzeja, biblioteka, arhiva... Nije se ulagalo od perioda Jugoslavije, a u velikom broju slučajeva nije se ništa radilo na tim objektima otkako su izgrađeni.
Od 2012. stvari su se promenile na bolje. Podrška države razvoju kulture u lokalnim zajednicama daje rezultate i zahvaljujući tome sada imamo drugačiju sliku kako u pogledu kulturnih sadržaja, tako i uslova u ustanovama kulture.
Od 2016. godine kada je pokrenut ovaj konkurs pa do 2023. godine Ministarstvo kulture podržalo je više od 180 projekata lokalnih samouprava.
Za obnovu i rekonstrukciju centara za kulturu, pozorišta, bioskopa, muzeja i galerija, izgradnju trgova kulture i drugih infrastrukturnih projekata, opredeljeno je više od 1,5 milijardi dinara.
U poslednje dve godine rekonstruisano je ukupno 48 kulturnih centara i domova kulture u Srbiji, kroz ovaj program sa 700 miliona dinara, koji je važan deo kulturne politike i koncepta koji je usmeren upravo na stvaranje uslova za nastanak novih mladih umetnika.
Skupština Srbije je u februaru 2020. godine usvojila Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište", a izgradnja je počela prošle godine u julu.
Memorijalni centar "Staro sajmište" zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta.
U poslednjoj deceniji beleži se impozantan rast sredstava opredeljenih za kinematografiju, što za snimanje filmova, što za podsticaje investitorima da u Srbiji proizvode audio-vizuelna dela, što je omogućilo da se naša zemlja nametne kao jedna od najprivlačnijih destinacija u regionu.
- To je doprinelo ukupnom razvoju ovog sektora, povećanju broja zaposlenih, pre svega u kulturi i napretku u celini.Istine radi, u 2008. godini Filmski centar Srbije imao je budžet od 36,8 miliona dinara, a 2012. godine još manji - 24,8 miliona dinara. Koliki je napredak ostvaren u toj oblasti govori konstantan rast izdvajanja za film od 2013. godine. Od 2018. godine do danas godišnji budžet ove ustanove redovno iznosi preko milijardu dinara, odnosno čak 44 puta više nego 2012. godine, ne računajući novac koji se izdvaja iz drugih javnih izvora finansiranja - saopšteno je iz Ministarstva kulture.
Završeni su radovi na obnovi Arheološkog nalazišta "Medijana" u Nišu, nastavljena je restauracija arheološkog nalazišta "Caričin grad" u opštini Lebane.
Sprovodi se rekonstrukcija nekadašnjeg Doma vojske u Pirotu u Multifunkcionalni kulturni centar, u vrednosti od tri miliona evra, i adaptacija velike i izgradnja Male scene Narodnog pozorišta u Nišu, u vrednosti milion evra.
Značajan je i završetak radova na obnovi fasada Muzeja Jugoslavije i Narodnog pozorišta.
Rekonstruisani Narodni muzej u Beogradu svečano je otvoren 2018. godine.
Obnovljene su 22 multifunkcionalne ustanove kulture, među kojima rekonstrukcija Kulturnog centra u Smederevskoj Palanci, adaptacija Kulturnog centra u Mionici, rekonstrukcija i adaptacija dela Doma Stake Pejić u Banji Koviljači, obnova Kulturnog centra i Zavičajnog muzeja u Rumi, kao i uspostavljanje male otvorene scene u Pirotu i nabavka digitalnog projektora za bioskop u Doljevcu.
Obezbeđena su sredstva za obnovu Gradskog pozorišta u Bečeju i finansirani su projekti pet biblioteka širom Srbije, među kojima je projekat obnove biblioteke "Diša Antić" u Vladimircima, kao i rekonstrukcija biblioteke "17.septembar" u Malom Zvorniku.
Opredeljena su sredstva za sedam projekata muzeja, kojima je obuhvaćena rekonstrukcija Narodnog muzeja u Kikindi, rekonstrukcija i sanacija objekta Dom Slobodište, Spomen kompleks Slobodište u Kruševcu, adaptacija rodne kuće Rada Drainca u Blacu, rekonstrukcija Karađorđevog doma u Rači, a takođe su obezbeđena sredstva za prvu fazu izgradnje nove institucije kulture, Muzeja staklarstva u Paraćinu.
Ministarstvo kulture posebnu pažnju usmerilo je na rad na izradi Nacrta Strategije razvoja kulture za period od 2024-2029. godine.
Država tendenciozno nastavlja da sve više ulaže u kulturu. U prilog tome govori činjenica da je za Ministarstvo kulture za 2023. godinu opredeljeno nešto više od 14 milijardi dinara iz budžeta, u odnosu na budžet za kulturu za 2022. godinu veći je za oko 753,7 miliona dinara ili za 5,66 odsto.