ONA JE NOVA PREDSEDNICA SEVERNE MAKEDONIJE! Potukla do nogu Pendarovskog, a OVO su njeni ključni stavovi

Ona je izjavila da će biti predsednik svih građana i istakla da će braniti državne i nacionalne interese.

-Tvrdim da ću delovati kao predsednik svih građana. To znači svih etničkih grupa, svim članovima partija, onima koji nisu u strankama, jer nijedan predsednik ne može da traži jedinstvo ako se drži partijskih linija - rekla je Davkova koja je pobedila u jučerašnjem drugom krugu.

Istakla je da „moramo da pokušamo da okončamo balkanizaciju, da pomažemo jedni drugima, da budemo političari“.

-Zato moramo da počnemo da se međusovno razumemo, da pomažemo jedni drugima, da ne posežemo za vetom, već da posegnemo za podrškom - rekla je Siljanovska Davkova i dodala da njeni putevi vode prvo na Balkan, dok je Brisel neizostavan.

I pre pet godina Pendarovski i Siljanovska Davkova odmerili su snage u dru­gom iz­bor­nom kru­gu ka­da je pred­sed­nič­ko me­sto na iz­bo­ri­ma iz­vo­je­vao Ste­vo Pen­da­rov­ski. Međutim, razlika u rezultatikma između dvoje kandidata 2019. bila je znatno manja – Pendarovski (42,85 posto); Siljanovska Davkova (42,24 posto), podseća Danas.

Supruga, majka, profesorka, aktivistkinja, ekspetkinja, vegetarijanka, rokerka – ovim redosledom reči Davkova je sebe predstavila na društvenoj mreži X. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Makedonija uoči prvog kruga kazala je, između ostalog, da ruski uticaj postoji u njenoj zemlji, ali je veoma mali.

Odbija da se povezuje sa nekadašnjim zvaničnicima VMRO DPMNE koji su završili na američkoj crnoj listi, između ostalih i odbegli bivši premijer Nikola Gruevski koji je našao utočište u Orbanovoj Mađarskoj.

Severna Makedonija je, kazala je, poslednji put bila ponosna pre potpisivanja Prespanskog sporazuma.

Gordana Siljanovska-Davkova je rođena 11. maja 1953. godine u Ohridu. Osnovno i srednje obrazovanje završila je u Skoplju. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta Sv. Kirila i Metodija u Skoplju 1978, gde je i magistrirala. Doktorirala je na Univerzitetu u Ljubljani.

Izabrana je za docenta na predmetu Politički sistem na Pravnom fakultetu u Skoplju (1989), vanrednog profesora na predmetu Ustavno pravo i politički sistem (1994).

Redovni profesor postala je 2004. Bila je član Ustavne komisije Sobranja Republike Makedonije (1990–1992) i ministar bez portfelja u prvom kabinetu Branka Crvenkovskog (1992–1994). Takođe, radila je kao ekspertkinja UN i potpredsednik Nezavisne grupe za lokalnu samoupravu Saveta Evrope. Bila je i član Venecijanske komisije. Autor je stotina naučnih radova o ustavnom pravu i političkom sistemu.

U periodu 2017–2018, kao javna ličnost, protivila se usvajanju zakona o proširenju albanskog jezika. Nakon što je pre pet godina nominovana za kandidata VMRO-DPMNE za predsednicu obećala je da će, ako pobedi, pokrenuti drugi referendum i vratiti staro ime zemlji.

Ima profil i na TikToku gde je vrlo aktivna.

Udata je za Blagoja i imaju dvoje dece.