NAJVAŽNIJE TAČKE BORBE: Da li padom MOSULA sledi i konačan pad Islamske države?
Šta bi pad Mosula zapravo značio?
Nakon nekoliko meseci planiranja, iračka vojska pomognuta koalicijom koju predvodi SAD i kurdskim Pešmergama počela je u ponedeljak operaciju za oslobađanje Mosula, najvećeg uporišta Islamske države. Drugi po veličini irački grad od posebne je važnosti za IS posebno jer su poslednjih nekoliko nedelja izgubili i značajne teritorije u Siriji. Šta bi pad Mosula zapravo značio?
1) Mosul, pa Raka?
Mosul za Islamsklu državu ima simboličan značaj, jer je upravo u Velikoj džamiji u Mosulu u jednom od retkih pojavljivanja u javnosti, vođa IS-a Abu Bakr al Bagdadi proglasio kalifat 2014. godine. Ipak, pre toga simbolički Mosul ima strateški značaj za sve zaraćene strane na Bliskom istoku. Mosul, nekada dom 2 miliona stanovnika, najveći je grad koji su džihadisti osvojili od početka sukoba. Pad grada u ruke Iračana bio bi ne samo jedan od najvećih poraza džihadsta, koji već nedeljama unazad gube teritorije kako u Siriji tako i u Iraku, već bi time bila ugrožena i Raka - sirijski grad koji džihadisti smatraju prestonicom samoproglašenog kalifata. Mosul se nalazi na ruti preko koje se Raka snabdeva, pa bi u slučaju da Iračani i njihovi saveznici osvoje grad, prestonica kalifata verovatno bila sledeća meta. Upravo zbog strateške važnosti koju Mosul ima, očekuje se da bitka za ovaj grad bude teška. Prema procenama, između 5.000 i 8.000 džihadista nalazi se u samom gradu. Džihadisti se kriju među civilima kojih trenutno u gradu ima oko 600.000 hiljada.
2) Ko oslobađa Mosul?
Procenjuje se da je ukupno 100.000 vojnika krenulo u oslobađanje Mosula, od čega se gotovo polovina nalazi na prvim linijama fronta. Gotovo 100 bombardera, što iračkih, što koalicionih takođe učestvuje u operaciji, piše CNN. Irački zvaničnici su ranije naveli da će operacija biti sprovedena uz podršku SAD iz vazduha i šiitskih i sunitskih neregularnih jedinica, kao i kurdskih Pešmerga kojih će na ratištu biti oko 40.000. Prema podacima koje je objavio CNN, pored 40.000 Pešmergi, u ofanzivi učestvuje i 54.000 pripadnika iračke vojske, 5.000 američkih vojnika i još 3.600 vojnika iz drugih zemalja koji su deo kolaicije koja podržava iračku vojsku. Ratni stratezi očekuju da bi bitka mogla da traje nedeljama, ako ne i mesecima. Veruje se da su džihadisti postavili veliki broj mina uz put i okolini Mosula, kao što je to bio slučaj u Palmiri, što će napredovanje vojske na tlu učiniti težim i sporijim.
3) Resursi, nafta i oružje
Hemijsko oružje, za koje Kurdi tvrde da su ih džihadisti upotrebili u 19 napada tokom prethodne dve godine, nalazi se u Mosulu. Ukoliko bi džihadisti bili proterani iz grada veći deo naoružanja koji se nalazi u Mosulu morali bi da ostave iza sebe. Osim što bi ostali bez oružja, ostali bi i bez značajnog izvora nafte, kojom su do sada finansirali kupovinu oružja. Od 10. jula 2014. godine, pod njihovom kontrolom bila je Baidži, najveća rafinerija nafte u Iraku koja se nalazi nedaleko od Mosula. Baidži poseduje oko 17 posto iračkih naftnih rezervi, a upravo preprodajom nafte džihadisti su plaćali strane borce i održavali kalifat. Pad Mosula značio bi praktično da je pitanje trenutka kada će IS pasti, jer bi bilo teško očekivati da će uspeti da finansiraju svoje aktivnosti i dalje.
4) Talasi izbeglica
Kada su zauzeli grad, džihadisti su zabranili stanovnicima da ga napuštaju. Ipak, veliki broj njih uspeo je da pobegne, a oni koji nisu, brutalno su kažnjavani ili ubijani za primer svima. Pre nego što je grad pao u njihove ruke u njemu je živelo oko dva miliona ljudi, a sada se procenjuje da je u samom Mosulu ostalo između 600.000 i milion ljudi. UN strahuje da bi do ofanzive moglo da dođe do talasa izbeglica. Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi zatražio je dodatnih 61 milion američkih dolara kako bi se sagradili logori, obezbedili šatori, zimske stvari i peći za raseljene ljude u Iraku i dve susedne zemlje. Ipak, strahuje se i da bi džihadisti, kao što je to bio slučaj u Faludži, mogli da iskoriste civile i kao živi, ljudski štit, što bi značilo i velike civilne žrtve, ali ni kao bombaše.