POSLEDNJA SMRTNA KAZNA U RUSIJI: "Fišer" svirepo ubio 11 dečaka mameći ih u svoj KAZAMAT, silovao ih i raskomadao tela, a jedna stvar LEDI KRV U ŽILAMA

Poslednji zločinac koji je pogubljen od strane ruske države, u avgustu 1996. godine, bio je serijski ubica dece – Sergej Golovkin, poznat i po nadimcima „Udav“ i „Fišer“.

Monstruozna silovanja i ubistva dečaka u zabačenom delu Moskve vršio je od 1986. do 1992. godine.

Većini žrtava koje je nasilno doveo na mesto zločina pokazivao je odrezane ostatke prethodnih ubijenih i objašnjavao im da će i sami tako završiti. Njegova brutalna ubistva su, dakle, uvek završavala rasparčavanjem žrtve. Broj nesrećnih dečaka kojima je Golovkin okončao život iznosio je najmanje jedanaest. 

Njegova ćutljiva i introvertna spoljašnjost nije odavala karakter ubice, a još manje je to radilo njegovo zanimanje. Naime, Golovkin je bio stručnjak za stočarstvo, a za svoj doprinos unapređenju uzgajanja konja dobio je i srebrnu medalju na jednom prestižnom poljoprivrednom sajmu.

Porodična i karakterna pozadina

Ipak, mučna porodična „predistorija“ i neke njegove čudne lične osobine ukazivali su na formiranje monstruoznog uma. 

Naime, Sergej Aleksandrovič Golovkin rođen je 26. novembra 1959. godine u Moskvi. Njegov otac je bio alkoholičar, a roditelji su mu se razveli 1988. godine. Golovkin je rođen sa urođenom manom u grudnoj kosti. Često je imao bronhitis i loše varenje. U školi je Golovkin važio za usamljenika, a njegovi drugovi iz razreda su primetili kako ga ne zanimaju devojke. Znalo se da ima enurezu i plašio se da će njegovi vršnjaci osetiti miris urina. 

Već sa 13 godina, počeo je da ispoljava sadističke navike, prvenstveno prema životinjama. Često bi hvatao mačke, donosio ih kući, a potom bi ih obesio, mučio i ubijao na najmonstruoznije načine. Najčešće bi im odrubljivao glavu ili kopao oči.

Prvi napadi na dečake

Godine 1982. Golovkin je odlučio da ostvari svoje uvrnute sadističke fantazije i nad ljudima. Iste godine, tokom vojne obuke, namamio je 13-godišnjeg tinejdžera u šumu, tražeći od njega da mu pomogne u nošenju vreće krompira, obećavajući da će dečaku dati kutiju cigareta. Dečak se se prestrašio Golovkina i pobegao glavom bez obzira očigledno spašavajući sopstveni život.

Drugi pokušaj takođe se završio neuspeohom monstruma. Tada je nožem napao 14-godišnjeg dečaka dok je brao pečurke u šumi. Međutim, tinejdžer se uporno opirao, što je primoralo Golovkina da ga oslobodi. 

Početak masovnih ubistava

Prvo ubistvo monstrum je izvršio 19. aprila 1986. godine. Izašavši iz voza na stanici Katuar blizu Moskve, naleteo je na 16-godišnjeg Andreja Pavlova. Dečaka je prvo prestrašio nožem, a onda ga takvog odvukao u obližnju šumu gde se desio njegov prvi krvavi pir. Ubica je dečaka prvo davio, pa mu prerezao vrat britvom. Zatim je mrtvo telo seksualno obeščastio i ostavio u šumi gde će ga sledećeg jutra pronaći otac.

Svoj jezivi niz nastavio je nekoliko meseci nakon toga. Na sličan način, odvukao je 14-godišnjaka u šumu gde je počinio gotovo identičan zločin kao nad Pavlovim. Ubica je ovaj put pokazao dodatnu monstruoznost rasparčavajući mrtvo telo na desetine delova, što će biti karakteristika svih njegovih kasnijih zločina.

Telo bez glave je pronađeno dva dana nakon ubistva, a nešto kasnije u jednom žbunu pronađena je i glava žrtve. 

Zatim, drugog avgusta 1986. godine u okrugu Odintsovo pronađeno je telo 16-godišnjeg tinejdžera. Na njemu je bilo 35 uboda nožem. Mrtvi muškarac identifikovan je kao Oleg Gaskov, koji je 31. jula otišao na trčanje, ali se nije vratio. Ubistvo Gaskova bilo je po svoj prilici povezano sa „Fišerom“, ali nakon hapšenja Golovkin nije priznao svoju krivicu za ovo delo. 

Garaža smrti

Dubioza „Fišerovih“ zločina pojačava se 1989. godine kada on kupuje automobil i garažu za parkiranje istog. To mu se činilo kao zgodno mesto za izvršenje svojih ubilačkih nauma. Prva žrtva koja je platila životom u Golovkinovoj garaži bio je desetogodišnji Sergej Stročkin. Njega je ubica namamio u svoja nova kola i odveo na mesto zločina. Tu ga je silovao i obesio, a zatim raskomadao leš i zakopao na periferiji Moskve. Kada je dečakovo telo pronađeno u lobanji su nađeni metalni ostaci vrha noža.

U proleće 1990. Golovkin je opremio podrum u svojoj nedavno kupljenoj garaži, gde je od avgusta 1990. do septembra 1992. ubio 8 tinejdžera od 11 do 15 godina. Golovkin je tokom ispitivanja rekao da je, da bi namamio žrtve u garažu, nudio tinejdžerima da izvrše neku vrstu krađe. Po njegovim navodima, ako bi deca pristala, on bi ih odveo u svoju garažu i izvršio ubistva. A ako bi odbili, onda bi navodno izgubio interesovanje za njih. Međutim, tokom svedočenja se pokazalo da nisu sve žrtve pristale na krađe, što je bilo u suprotnosti sa Golovkinovim objašnjenjima o „čišćenju zemlje od budućih zločinaca“.

- U prvi mah sam mislio da koristim podrum kao radionicu, ali mi je brzo sinula ideja da ga koristim za seksualne radnje i ubistva – dodao je ubica na sudu. 

Njegova sledeća žrtva pokazaće još jednu jezivu nastranost Golovkina – kanibalizam. 

On  je u avgustu 1990. kolima odveo u garažu petnaestogodišnjeg Sergeja Zaharenkova, koji je došao iz Kaluške oblasti da poseti svoju kumu. Golovkin je pokušao, ustaljenom metodom da ga namami na krađu, ali je momak odlučno odbio. Tada ga je Golovkin zamolio da pomogne u garaži, na šta je ovaj pristao. Pošto je doveo žrtvu u podrum, Golovkin je počeo da ga siluje, muči i na kraju ga je obesio. Raskomadao je telo istovremeno odlučivši da prvi put proba ljudsko meso. Pošto je odsekao komad mesa sa leša, ispržio ga je i pojeo, ali mu se nije dopao ukus. Zatim je zakopao ostatke žrtve u šumi, ali je ostavio lobanju dečaka da je pokaže budućim žrtvama. 

U sudskim materijalima se nalazi opis ovoga ubistva: 

- Nakon nekoliko nasilnih seksualnih radnji, Golovkin je tinejdžeru vezao ruke i zadavio ga. Zatim, uverivši se da je dete mrtvo, obesio ga je za noge o kuku zakačenu na zid. Odsekao mu je nos i uši, odsekao glavu, naneo mnogo uboda po telu nožem i odsekao mu deo unutrašnjih i genitalnih organa. Koristeći anatomske noževe i sekiru, raskomadao je leš, isekao meka tkiva, ispržio ih na šporetu i pojeo. Delove tela, osim glave, odneo je u šumu i zakopao. Ubica je odsečenu glavu držao u garaži. Otvorio je lobanju, zapalio mozak lampom za paljenje, odvojio meko tkivo, a zatim pokazivao lobanju Sergeja P. drugim žrtvama radi zastrašivanja.

Golovkin je nastavio svoj krvavi pir dovodeći nekada i po dvojicu i trojicu dečaka odjednom u zloglasni podrum. 

Tako je jednom prilikom, u novembru 1990. namamio dva dečaka – Romana i Alekseja. Njih dvojica su seli u Golovkinovo auto na stanici „Instituta“ i kako se navelo u sudu pristali su da izvrše krađu. To je bio smrtni okidač za monstruma koji ih je odveo pravo u svoj kazamat. Tu im je pokazao lobanju ranije ubijenog Sergeja Zaharenka, što je dečake do srži prestrašilo. Tokom torure obojicu dečaka je terao na međusobni oralni seks. Zatim je prisilio Romana da iznakne stolicu ispod, za omču svezanog Alekseja, preteći da će se njemu desiti isto ako odbije. Ovaj je prihvatio, ali mu to nije spasilo život. Njihova raskomadana tela zakopao je u obližnjoj šumi, a odeću spalio.

Po kvalifikaciji suda najsurovije ubistvo počinio je nad 13-godišnjakom Nikitom Bogdanovim. Golovkin njega, za razliku od drugih nije obesio već mu je prerezao grkljan i naneo mnogo sitnih uboda nožem u leđa. Bogdanov je umro upravo od tih rana, što je sud kvalifikovao kao „nanošenje posebne patnje“. Nakon toga žrtvi je otkinuo kožu s leđa i posolio je, što kasnije ni sam nije znao objasniti na sudu.

Poslednje ubistvo monstruma bilo je trostruko. 

Naime, Golovkin je tom prilikom sreo tri dečaka (13-godišnjeg Vladislava Šarikova, 12-godišnjeg Jurija Sidjakina i 12-godišnjeg Denisa Efremova) koji su se igrali na Beloruskoj železničkoj stanici. Ponudio im je da počine pljačku u magacinu, na šta su navodno sva trojica pristala. On ih je naravno umesto u krađu odveo u svoju garažu. U podrumu ih je Golovkin mučio 12 sati. Predstavio im se kao „Fišer“ i rekao dečacima kojim redosledom će ih ubiti. Prvo je obesio Sidjakina. Zatim je primorao Efremova da izbije stolicu ispod nogu obešenog Šarikova, preteći dečaku da će ga ubiti umesto njegovog prijatelja. Zatim je naterao poslednjeg živog dečaka da gleda kako seče Šarikovo telo. Dečak, prema manijaku, nije vrištao i gledao je mirno, ali se ponekad okretao. Golovkin je ovog poslednjeg nekoliko sati mučio i silovao (na grudima dečaka je spalio nepristojnu reč od tri slova žicom zagrejanom lemilicom), nakon čega ga je obesio i otišao na posao:

- Rekao sam ovoj trojici da će sa njima broj mojih žrtava biti 11 biti. Uspostavio sam red, rekavši deci ko će posle koga umreti. Ispred E. sam raskomadao Š., pokazujući unutrašnje organe i dajući anatomska objašnjenja. Dečak je sve ovo prošao mirno, bez histerije, ponekad se samo okrenuo -  naveo je ubica u sudu. 

Hapšenje i smrt

Klupko Golovkinovih zločina počeće da se odmotava 5. oktobra 1992. godine, nekoliko nedelja nakon poslednjih ubistava. Tada su berači pečuraka u šumi našli leševe tri poslednje žrtve. Nakon identifikacije, policija je obišla školu u koju su dečaci išli i došla do važnog saznanja. Naime, jedan dečak im je saopštio da je on bio sa trojicom nastradalih, ali je odbio da učestvuje u ponuđenoj pljački, što mu je spasilo život. Tokom saslušanja dečak je otkrio da ih je u pljačku pozvao Golovkin koga je mogao i da prepozna i pokaže. 

To je dalo osnova da ga policija privede 19. oktobra 1992. godine. Tokom ispitivanja ubica se ponašao mirno i negirao krivicu, što je ponukalo inspektore da ga puste na slobodu uz mere tajnog nadzora. Međutim, dežurni policajac Dorohov je prekršio to naređenje i na svoju ruku zadržao Golovkina u samici tu noć. Odmah sledeće jutro ubica je tražio ispitivanje i priznao samo jedno od ubistava koje je počinio, smatrajući da će ga to spasiti krivice za ostala. 

Međutim, tragovi tog ubistva odveli su policiju do zloglasne garaže gde im se sve pokazalo kao na tacni. Našli su otkinute delove tela, odeću, lobanje, oderanu kožu, kao i omče, vazelin, prezervative i druge stvari koje su korištene u svirepim silovanjima i ubistvima. 

Saznavši za pretres garaže Golovkin je priznao 11 počinjenih ubistava i pokuša je dići ruku na sebe, što mu nije uspelo. 

Tokom procesa odveo je istražitelje do mesta zločina, kao i do mesta na kojima je zakopavao ostatke žrtava. Nakon priznanja 11 ubistava, Golovkin je prestao da svedoči i priznaje druga ubistva, iako nije negirao da je imao više žrtava. 

Tokom istrage, ponašao se mirno, monotono pričao o ubistvima, a ponekad se i šalio (Sudija je jednom zamolio Golovkina da pokaže kako je mučio žrtve, na šta je rekao: „Dovedite sina, pokazaću vam“).

Ovde možete pogledati i video na čijem početku govori o poslednjem - trostrukom ubistvu:

Dok je bio u ćeliji, Golovkin je odbio da se sastane sa majkom, navodeći da ga je sramota, ali joj je napisao pismo (koje je ostavljeno u arhivi dokumenata, a kopija je data majci manijaka), gde je od nje tražio da proda garažu i auto. Međutim, roditelji poginulih tinejdžera zapalili su Golovkinovu garažu i automobil. Podrum manijaka, gde je mučio i ubijao decu, bio je zatrpan zemljom. Na tom mestu napravljen je betonski spomenik u znak sećanja na Golovkinove žrtve.

Dijagnoza: šizoidna psihopatija

Golovkin je prošao i psihijatrijske preglede, gde je proglašen uračunljivim, sa znacima šizoidne psihopatije. On je bio potpuno svestan svojih postupaka, plašio se da će biti uhvaćen, pravio je pauze i detaljno razjasnio detalje ubistava tokom ispitivanja. Slučaj protiv Golovkina iznosio je 95 tomova. Suđenje ubici održano je u Moskvi od 22. avgusta do 19. oktobra 1994. godine. Odvijalo se iza zatvorenih vrata kako ne bi „naneo bol rođacima žrtava“. Sudija nije pročitao razloge smrti dece, posebno vrste torture i rasparčavanja žrtava, i kratko je rekao da su „deca mučena i ubijana“. Andrej Minin, jedini preživeli, prisustvovao je suđenju i svedočio je o Golovkinovom napadu na njega. Golovkinovi roditelji i sestra nisu došli na suđenje, plašeći se odmazde roditelja i rođaka žrtava. 

Njegov advokat pokušao je da izgradi svoju odbranu na pozitivnim karakteristikama manijaka istučući njegove radne uspehe. Tražio je od sudija da ublaže sudbinu optuženog. Na poslednjem sastanku, Golovkin je rekao da se ne plaši smrti i tražio je da bude streljan. Nakon ispitivanja okolnosti slučaja, sud je Sergeja Golovkina proglasio krivim po svih 11 optužbi za ubistvo sa predumišljajem sa otežavajućim okolnostima, kao i za silovanje i krađu lične imovine (manijak je proneverio novac i stvari ubijenih tinejdžera). Dana 19. oktobra 1994. godine, Sergeja Golovkina je sud osudio na smrtnu kaznu streljanjem.

Monstrum je kasnije tražio pomilovanje od ruskog predsednik Jeljcina, ali mu je taj zahtev odbijen. 

- Pa šta da kažem? Da tražim oproštaj, naravno, od onih koji su me poznavali... Mnogo sam kriv pred svima... To je to – bila je jedna od zadnjih izjava osuđenog. 

Poslednja smrta kazna u Rusiji

Drugog avgusta 1996. kazna je izvršena u zatvoru Butirka. Međutim, prema drugim izvorima, Golovkinovo pogubljenje je izvršeno 2. septembra 1996. godine. Tačan datum pogubljenja Golovkina do danas nije preciziran. On je poslednja pogubljena osoba u ruskoj istoriji. Nakon pogubljenja Golovkina, 16. aprila 1997. godine, u Rusiji je uveden moratorijum na smrtnu kaznu.

(Srbija Danas/M.B.)