ŠTETE MOZGU - Stvari koje činimo svakodnevno zbog kojih naše telo "vrišti", utiču na slabljenje pamćenja i umni kapacitet

Zdravlje našeg mozga veoma je važno, ali postoji nekoliko stvari, koje činimo svakodnevno iz navike, zbog kojih naš mozak "vrišti".

Daniel G. Amen je poznati američki psihijatar i neurolog. On je pružio par saveta putem kojih možemo zadržati vitalnost mozga i sačuvati ga od oštećenja.

Isparenja proizvoda za čišćenje

Kod korišćenja ovih proizvoda najvažnije je - Sigurnost na prvom mestu! Bilo bi najbolje da nosite zaštitnu masku za lice i rukavice kada čistite kuhinju ili kupatilo. Mnogi proizvodi ovog tipa sadrže sastojke koji su štetni po zdravlje i koje prilikom čišćenja udišemo. Ovi sastojci su, naravno, dobri protiv prljavštine, ali su loši po vaš mozak i mogu dovesti do njegovog oštećenja.

Veštačke boje i zaslađivači

Američka studija dokazala je da veštački zaslađivači vremenom smanjuju kapacitet pamćenja. Takođe je pokazano da i veštačke boje imaju negativan uticaj na naš mozak. Iz ovog razloga bi trebalo što više izbegavati namirnice koje u svom sadržaju imaju veštačke boje i zaslađivače.

Preglasna muzika na slušalicama

Dok se vozimo gradskim prevozom, šetamo ili pratimo svoj omiljeni podkast, slušalice su nam stalno u ušima. Kome su slušalice podešene na najjači volumen, preti mu opasnost od oštećenja sluha. Lekari savetuju da jačina zvuka ne bi trebalo da prelazi jačinu od 85 decibela. 

Socijalna izolacija

Dokazano je da samoća i socijalna izolacija mogu štetiti mozgu. Zato izađite sa prijateljima, družite se. Upišite kurs jezika ili uplatite članarinu u teretani kako biste stupili u kontakt sa drugim ljudima.

Previše vremena kraj ekrana

Oni koji na poslu provode mnogo vremena na računaru, rizikuju da obole od takozvanog "Office-eye" sindroma. Višečasovno gledanje u ekran nikako nije dobro po zdravlje i oči. Mogu se javiti glavobolje i suve oči. Takođe, nije dobro ni stalno gledati u telefon. Aplikacije nam danas pružaju mogućnost da proverimo koliko smo vremena proveli na telefonu i na taj način možemo sami sebe kontrolisati.

Savet: Na svakih 20 minuta, fokusirajte se na neki predmet koji je od vas distanciran barem dvedesetak metara i to činite 20 sekundi. Ovo će pomoći da se oči relaksiraju.

Previše šećera

Svetska zdravstvena organizacija savetuje da dnevni unos šećera ne bi trebalo da bude veći od 6 kafenih kašičica. Međutim, u mnogim proizvodima se nalazi skriveni šećer i iz tog razloga možemo lako prekoračiti ovu preporučenu količinu. Pokušajte da se držite podelje od gotovih proizvoda i zaslađenih napitaka. 

Premalo kretanja

Kretanju se ne raduje samo vaše srce, već i vaš mozak. Da li su u pitanju vežbe izdržljivosti, trčanje, plivanje ili obična šetnja, svaka vrsta fizičke aktivnosti širi volumen mozga i utiče na naše memorijske kapacitete.

Loš san

Veoma je važno za naše telo da uspostavimo dobar ritam spavanja, da na vreme ležemo i budimo se. Ali ono što je ključno, jeste dužina našeg sna. Eksperti uporno ponavljaju - Odraslom čoveku je za normalno funkcionisanje i zdrav mozak potrebno 6-8 sati sna.