Svet u strahu: Vodeće zemlje prave zalihe pšenice, uticaj srpske žetve može da preokrene situaciju
Odlična cena ove žitarice u našoj zemlji dovela je do velikog interesovanja kod proizvođača da povećaju površine pod ovom kulturom
Strah od novog talasa korone, zbog čega države prave zalihe, i ulaganja velikih investicionih fondova u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, za posledicu su imali i veliki skok cena pšenice u Srbiji koja je za tri meseca poskupela za gotovo četiri dinara, kažu stručnjaci.
DA LI ZNATE ŠTA JE KIVANO? Neobičnog je ukusa i gaji se i u Srbiji!
"Kad uzmeš džakove i nadnice, ništa ne ostane" STIGAO PRVI KUPUS, ALI DA LI SA NJIM STIŽE I OČEKIVANA ZARADA?
PORASLE CENE POLJOPRIVREDNOG I GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA: Hektar u Južnobačkom okrugu i do 28.000 evra
Strah od novog talasa epidemije je i velike svetske potrošače pšenice, poput Egipta, zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Kine naterao da prave rezerve i da kupuju više nego što bi inače kupovali, kaže za Tanjug Vukosav Saković iz Žita Srbije.
- Tražnju su dodatno povećali veliki investicioni fondovi, pre svega u Americi, koji su usmerili svoje fondove u poljoprivredne proizvode jer industrija manje radi zbog korone, pa su kupili dosta velike količine na berzi - rekao je on.
Tako značajno povećanje tražnje rezultiralo je i većim cenama srpske pšenice, koja je i sa 18 dinara za kilogram bila među najskupljima na kraju žetve, a danas se prodaje po 21,5 do 21,7 dinara.
- To je izuzetno veliki skok. Nije realno da će ovim tempom da se nastavi dalje. Oni koji prave zalihe u jednom trenutku će ih imati dovoljno, a investicioni fondovi nisu potrošači, oni kupuju da bi prodali i zaradili. Bitno je da naši prodavci-proizvođači procene kada je pravi trenutak za prodaju, a mislim da se taj trenutak bliži - kaže on.
Za skok cena kukuruza sa 15 dinara po kilogramu na početku žetve na sadašnjih 19 dinara na polovini žetve uticala je i korona, ali pre svega suša u Rumuniji i kašnjenje žetve u Ukrajini.
- Uticaj korone kod kukuruza je manje izražen. Rumunija je imala sušu i oni su obustavili svoje prodaje, u Ukrajini prinos je podbacio oko 10 odsto, a žetva kasni i ne mogu da isporuče ono što su prodali za oktobar. To je kod nas napravilo strahovito veliku gužvu i potražnju za kukuruzom - objasnio je on.
Podsetio je da se kukuruz više terminski prodaje, pa su i naši trgovci unapred prodali nešto preko milion tona.
- Ovakav trend rasta cena neće se nastaviti u beskonačnost. Sa nastavkom naše i žetvom u Ukrajini, treba očekivati stabilizaciju cene i manji pad - smatra Saković.
Odlične cene pšenice podigle su raspoloženje proizvođača da u jesenjoj setvi povećaju površine pod ovom kulturom.
- Imaju slatke muke za šta da se opredele, jer je povećanje cena i drugih kultura. Jesenjoj setvi ne ide u prilog broj kišnih dana u oktobru, a ovih dana sa lepšim vremenom oni izlaze na njive i seju - kaže Saković.
Do sada je posejano nešto preko 15 procenata, pa iako setva kasni, ne postoji strah da neće biti završena, smatra on.
- Jeste da se kod nas tvrdi da je optimalni rok za setvu od 5. do 25. oktobra, ali je praksa pokazala da se seje i ceo novembar i sigurno je da će 600.000 hektara biti zasejano onog trenutka kad vremenski uslovi budu dozvolili - zaključuje Saković.