Dete joj umrlo od gladi, muža joj ubili, a kćerku uhapsili: Marina napisala 3 oproštajna pisma, pa se obesila - Više nisam mogla
Marina Cvetajeva imala je samo 48 godina kada je u Jelabugi izvršila samoubistvo, obesivši se navodno konopcem kojim je Boris Pasternak vezao kofer pre njene evakuacije u taj tatarski grad, rekavši joj tada da je uže toliko jako da bi čovek "mogao njime i da se obesi".
Veliki pisac, koji joj je pre više od osam decenija pomogao da se spakuje, tu šalu nikad nije mogao sebi da oprosti, mada ni do danas nije razjašnjeno da li se ona obesila baš tim konopcem.
Pesnikinja je zajedno sa sinom i drugim piscima iz Moskve evakuisana u Jelabugu, pošto su se Nemci već približavali prestonici.
Postoji više verzija zašto je digla ruku na sebe, mada je i sama dala odgovor u poruci koji je ostavila sinu:
Murljiga! Oprosti mi, ali više nisam mogla. Ozbiljno sam bolestna, to više nisam ja. Volim te ludo. Shvati da više ne mogu da živim. Reci tati i Arijadni— ako ih vidiš — da sam ih volela do poslednjeg trenutka.
Bilo je to 1941, dve godine nakon što se iz emigracije vratila u Staljinovu Rusiju.
Borila se sa depresijom i brigama koje su je sa svih strana pritiskale. Muž i starija ćerka bili su u Staljinovom logoru, a mlađa Irina je umrla sa samo tri godine od gladi u sirotištu.
Tu smrt slavna pesnikinja sebi nikad nije oprostila.
Uspesi i usudi Marine Cvetajeve
Životni put Marine Cvetajeve nije bio nimalo lak. Rođena je 26. septembra 1892. godine u Moskvi, u uglednoj porodici.
Od oca Ivana, koji je bio filolog, profesor Moskovskog univerziteta i osnivač Muzeja lepih umetnosti nasledila je umetnički dar, a od majke Marije - pijanistkinje nemačko-poljskog porekla - sluh.
Nakon što joj je majka obolela od tuberkuloze, deo života provela je sa porodicom u Evropi.
Školovala se jedno vreme u Italiji, Švajcarskoj i Nemačkoj, a potom se ponovo vratila u Moskvu.
Počela je da piše stihove još u detinjstvu, a čak i njene prve zbirke "Večernji album" (1910) i "Čarobni fenjer" (1912) bile su dobro prihvaćene u pesničkim krugovima.
U to vreme upoznala je svog budućeg supruga Sergeja Efrona, kome će kasnije roditi troje dece - dve ćerke i sina.
Period uspona mlade pesnikinje bile su godine Prvog svetskog rata, revolucije i građanskog rata i u tom periodu napisala je i "Labudov logor" i "Car-devojku", ali joj je to doba donelo i mnogo iskušenja, tuge i gubitaka.
Njen suprug je prvo mobilisan, a potom se pridružio Beloj armiji na jugu Rusije, dok je Marina ostala potpuno sama u Moskvi sa dve ćerke, bez ikakvih vesti o suprugu.
Bile su više gladne nego site, pa je bila primorana da mlađu ćerku Irinu da u sirotište jer nije imala čime da je hrani. Ona je tamo i umrla 1920.
Dve godine posle tog tragičnog događaja, Marina sa starijom Arijadnom napušta Rusiju i odlazi u inostranstvo kod svog muža, bivšeg oficira Bele armije, koji je tada studirao u Pragu, da bi se potom preselili u Berlin i Pariz.
Polako umiremo od gladi
Dok je bila u emigraciji njena prepiska sa Borisom Pasternakom nije prestajala, a kako se verovalo, ona je celog života bila zaljubljena u njega.
- Niko ne može zamisliti siromaštvo u kojem živimo. Moj jedini prihod je od onoga što pišem. Moj muž je bolestan i ne može da radi. Moja ćerka groš zarađuje vezenjem. Imam sina, on ima osam godina. Nas četvoro živimo od ovog novca. Drugim rečima, polako umiremo od gladi - izjavljivala je Cvetajeva tridesetih godina prošlog veka.
Živeći u Parizu, pesnikinja je jako patila za Rusijom, što se odrazilo i na njeno stvaralaštvo, ali uprkos nostalgiji, verovala je da bivša Rusija više ne postoji i da nema gde da se vrati.
To je izazvalo nesuglasice u porodici, pošto je njen suprug već doneo čvrstu odluku da se vrati u Sovjetski Savez, u čemu ga je podržala i njihova ćerka.
Njih dvoje su se u domovinu vratili 1937, a Marina im se sa sinom pridružila tek dve godine kasnije.
Suprug i ćerka su uhapšeni zbog optužbe o špijuniranju. On je streljan 1941, a Arijadna je, nakon 15 godina zatvora i progonstva, rehabilitovana.
U tom periodu, Cvetajeva praktično nije pisala stihove, zarađivala je prevođenjem.
Tri beleške pred samoubistvo
Usledili su rat i evakuacija u Jelabugu... Cvetajeva je 31. avgusta 1941. godine izvršila samoubistvo u kući Brodeljščikovih, gde je zajedno sa sinom živela pod kirijom.
Ostavila je tri beleške: onima koji će je sahraniti (ta beleška je kasnije postala poznata pod kodnim imenom "evakuisana"), Asejevu i sinu. Originalna beleška "evakuisana" nije sačuvana (policija je zaplenila kao dokaz, a potom je izgubljena), njen tekst je poznat iz sećanja Georgija Efrona.
Marina Cvetajeva je sahranjena 2. septembra 1941. godine na Petropavlovskom groblju u Jelabugi. Tačna lokacija njenog groba nije poznata.