АКО ТРАЖИТЕ ПОСАО, ОВО ЈЕ ИДЕАЛНА ПРИЛИКА ЗА ВАС: Листа дефицитарних занимања у Србији
Највећи притисак претрпели су сектори туризма и угоститељства
Пандемија коронавируса довела је до тога да се многе делатности сусрећу са затварањем, а запослени са неизвесном будућношћу. Такође, она је допринела и да увидимо за која се то занимања тражи место више.
Милош Турински истиче да је евидентан недостатак медицинских радника, али додаје да недостају и ИТ радници, возачи, достављачи... Међутим, указао је да неке послове у Србији људи више не желе да раде, због чега се увози радна снага.
САРА ЈЕ ДИРЕКТОРКА ГОДИНЕ: На састанку запосленима саопштила једну вест - сви су се ухватили за главу (ВИДЕО)
СВЕ ВЕЋА ПОМАМА ЗА ОВИМ ПОСЛОМ У СРБИЈИ! Сво који прођу обуку ОДМАХ нађу посао, плата већа од 1.000 ЕВРА
ОВО СУ ПОСЛОВИ КОЈИ СЕ ПЛАЋАЈУ "СУВИМ ЗЛАТОМ" Дефицитарна занимања у Србији - све веће потребе
Милош Турински је за РТС рекао да је Србија до пандемије имала много незапослених медицинских сестара, али и лекара, јер се дуги низ година "извозило" медицинско особље које се школовало овде да би одлазило у иностранство.
Онда је, како је оценио, дошла пандемија која је за њих донела запослење – велики број здравствених радника добио је посао.
Навео је да су слично као и у Америци, и у Србији највећи удар пандемије претрпели сектори туризма, угоститељства и индустрије забаве.
- Људи су остајали без запослења и били су принуђени да траже послове на другом месту. Свако се сналазио како је могао и знао у том периоду - рекао је Турински.
Додаје да у Америци радници не желе да раде у сектору продаје,док је у Србији ситуација обрнута – сектор трговине и продаје је најтраженији, највише је огласа у тој области.
Која су послови дефицитарни
Наводи да годишње недостаје око 15.000 ИТ стручњака.
- То се махом мисли на људе са три и више година искуства. Ту су и дигитални номади, ај-тијевци који желе и вољни су да дођу у нашу земљу. Истичу да им је стил живота у нашој земљи одговара - истакао је Турински.
Такође, наводи да су и даље најтраженија занимања у сектору транспорта, недостају курири и достављачи, јер је та делатност доживела праву експанзију. Само у прошлој години је регистровано 1.700 предузећа која имају доставу.
Турински је потврдио и да Србија увози радну снагу.
- Имали смо период експанзије, али и то је пресушило. То јесу привлачни послови за младе, да сезонски зараде неки динар. Људи не желе да се баве занимањима која нису стална или трајна, и поред високе зараде. Поставља се питање да ли сви ти запослени имају уговор о раду, здравствено осигурање, уколико им се нешто деси ко сноси последице, и људи не желе то да раде кад је несигурно - указао је Турински.
Упозорио је и да су истраживања о миграцији дошла до поражавајућег податка да 83 одсто испитаника жели да напусти земљу, али позитивног да свега 25 одсто њих ради активно на томе.
- Млади су рекли да би отишли у иностранство да се школују, али би се вратили да овде у земљи примене то знање. Сви истичу да би најрадије отишли у земље региона - навео је он.
Ко тражи нови посао
Турински каже да људи који имају пет и десет година радног искуства најчешће траже нови посао.
- Изашли смо из система да кад нађете први посао на њему остајете до пензије, тако да радници увек траже боље, како послодавце тако и услове рада - сматра Турински.
Поручује да посла има сигурно, да је 2021. година донела веома велики раст у понуди запослења и то за 50 одсто више него у претходној.
Највише је послова у области самозапослења, како каже, послова има али недостају занатска занимања, фризери, кувари, ауто-механичари...
Апелује на младе да се школују за та занимања, јер могу да им донесу и сигурно запослење и добру зараду, а нису мање вредна од других послова.