СВЕТ У ПАНИЦИ: Суочавамо се са озбиљном несташицом СИРОВИНА без којих не можемо да замислимо будућност

Потражња за литијумом би могла да порасте за више од 1.500 одсто до 2050. године, а исто би се могло десити и са другим минералима потребним за производњу соларних панела, ветротурбина и батерија за електричне аутомобиле. Истовремено, глобална улагања у минерале за потребе енергетске транзиције не иду у корак са растућом потражњом, упозорила је Агенција Уједињених нација за трговину и развој (УНЦТАД), додајући да тренутни нивои производње нису довољни да задовоље потребе за ограничавањем глобалног загревања. у складу са Париским споразумом

У извештају се наводи да је идентификовано 110 нових рударских пројеката широм света у вредности од 39 милијарди долара, са 22 милијарде долара уложених у 60 пројеката у земљама у развоју. Али колико год то звучало, постизање циља нулте емисије до 2030. захтевало би још 80 нових рудника бакра, 70 нових рудника литијума, 70 рудника никла и 30 рудника кобалта.

Реч је о инвестицијама тешким између 360 и 450 милијарди долара, па је јаз између текућих и неопходних инвестиција тежак чак 180 до 270 милијарди долара, напомињу УН. Највећи јаз се односи на бакар и никл, који чине 36 одсто, односно 16 одсто укупног јаза.

Прилика за неразвијене

Агенција напомиње да нови пројекти рударства минерала који су потребни нуде могућности за многе земље у развоју, посебно у Африци. Континент се може похвалити више од петине светских резерви десетак метала неопходних за енергетску транзицију, укључујући 19 одсто оних потребних за електрична возила.

Али да би у потпуности искористиле своје минерално богатство, земље у развоју морају да оду даље од пуког снабдевања сировим минералима и да напредују у ланцу вредности.

УН су позвале земље у развоју да повећају локалну додату вредност својих рударских операција јер је примећено да ниједна земља у Африци или Латинској Америци тренутно није главни играч у производњи катода или других компоненти батерија.

Они наводе пример Демократске Републике Конго, која је показала да земље у развоју могу напредовати у додавању вредности својим минералима. Локалном прерадом кобалта ова земља је повећала јединичну цену минерала са 5,8 долара по килограму током вађења на 16,2 долара по килограму након прераде. Тиме је извоз прерађеног кобалта ове афричке земље достигао 6 милијарди долара 2022. године, у поређењу са само 167 милиона долара у извозу непрерађеног кобалта, преноси Јутарњи лист.

Али истовремено, упозоравају УН, ове земље морају да се чувају зависности од извоза минерала, што би могло да погорша њихову економску рањивост. УНЦТАД се стога залаже за одрживије и транспарентније уговоре о рударству и дозволе за истраживање како би се ојачала домаћа индустрија и омогућило локалним компанијама у земљама у развоју да боље учествују у ланцу вредности компоненти обновљиве енергије.

Извор: Србија Данас/Блиц