ОНИ У СРБИЈИ ЗАРАЂУЈУ И ДО 7.500 ЕВРА: Овај сектор је најплаћенији, почетна плата износи 700 евра
Програмери у Србији зарађују и до 7.500 евра месечно, а просечна плата наших ИТ стручњака иде и изнад 1.200 евра, показује званична статистика.
Према подацима РЗС, запослени у области рачунарског програмирања и ИТ сектора, годинама су у врху листе по висини плата које у просеку износе око 150.000 динара месечно.
СРПСКО "ЦРВЕНО ЗЛАТО" СКУПЉЕ ОД НАФТЕ: Велика потражња за бобичастим воћем у Турској и арапским земљама (ФОТО)
ВРТОГЛАВИ СКОК И ПАД ВРЕДНОСТИ: Биткоин је ипак нестабилна валута?
КАДА ЋЕ СВЕТ ИЗАЋИ ИЗ КРИЗЕ? Актуелна ситуација у свету ПОЉУЉАЛА чак и оптимисте - вакцина једина НАДА
Истовремено, подаци водећег сајта за запошљавање ИТ стручњака helloworld.rs говоре да програмери у Србији зарађују у просеку око 1.225 евра. Њихове анализе показале су и да најплаћенији програмер у нашој земљи месечно инкасира више од 7.500 евра!
Питате се шта он то ради. Одговор је да се бави развојем и одржавањем поузданих и ефикасних софтверских система, односно софтверским инжењерством. Где то толико зарађује, није објављено, али је очигледно у фирми која зна зашто га толико плаћа.
Плате у ИТ сектору у Србији генерално јесу високе без обзира на врсту посла. Оне се крећу од 736 евра колико зарађују радници без искуства, преко 1.144 за медиоре, до 1.724 евра колика је просечна плата сениора програмера.
Посматрано по секторима највише зарађује вођа тима, човек који надгледа рад техничког особља у компанији, његова зарада просечно износи 2.520 евра, друга је позиција деливери менаџера, човека који уклања све што успорава или блокира тим у испоруци производа, са 2.300 евра.
Следе идејни архитекта, онај који управља решењима у односу на пословне проблеме, са зарадом од 2.258 и софтверски инжењер са 2.244 евра, док је на последњем месту по просечној заради са 2.029 евра генерални технички директор - највиша технолошка извршна позиција унутар компаније која води технолошки одсек или одсек за инжењеринг.
Посматрајући градове највеће плате у ИТ сектору су у Београду - 1.664 евра у просеку, следе Ниш са 1.229 и Крагујевац са 1.196 евра. На четвртом месту је Нови Сад са платом од 1.104 евра и Суботица где је просечна зарада 831 евра.
Програмирање би у најједноставнијем објашњењу подразумевало давање упутстава машини како би радила. Данас многе послове обављају машине, или су барем саставни део многих компанија, те је за сваку од њих потребно направити посебне програме рада и наравно одржавати их.
Посао програмера јесте да стварају те програме, односно да их креирају, али и стално ажурирају, тачније додају нове могућности. Такође, неопходно је да их стално тестирају како би откривали потенцијалне грешке и препреке у раду.
Разлика међу њима је та што први, веб дивелопери, праве сајтове и одржавају њихов рад, док други дизајнирају сајт, односно креирају његов изглед.
Те две врсте дигиталних радника морају да сарађују међусобно како би све функционисало добро. Веб дивелопери задужени су за део сајта који посетиоци обично не виде. Они повезују сајт са базама података и омогућавају објављивање садржаја. Такође, остварују комуникацију на интернету и воде рачуна о безбедности сајта.
С друге стране, веб дизајнери практично праве представљање фирме на интернету, те морају да је направе довољно занимљивом да привуче потенцијалне клијенте/купце, а довољно једноставном за добар преглед. Они ту такође, ти који изглед већ формираних сајтова прилагођавају за мобилне телефоне и друге преносне уређаје.
Основни посао ових експерата јесте да се компанија или бренд за који раде, нађе међу првима при бесплатном претраживању на интернету.
Да, можда тога нисте били свесни, али када нешто тражите на интернету, претраживачи (Гугл, Јахуу, Бинг...) не нуде оне странице које су најбоље или најтраженије, већ оне које су добро оптимизовале сајт, односно ускладиле кључн еречи претраге са својим сајтом.
Администратори у ИТ области су заправо они које најпре зовемо када имамо неки проблем са повезивањем на интернет или генерално компјутерима. Њихов посао је да одржавају и унапређују рачунарске системе, без обзира да ли раде у неким установама или компанијама.
Они су задужени за коришћење савремене хардверске опреме, постављање рачунарских мрежа и одговарајућу софтверску подршку у различитим предузећима.