Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

ОШТРА КАЗНА ЗА ЛАЖНО БОЛОВАЊЕ: Ево шта ће се десити ако узмете одсуство БЕЗ ПРАВОГ РАЗЛОГА, тек онда вам неће бити добро

12.05.2024. 10:33
Пише:
Србија Данас
muškarac, lekar
мушкарац, лекар / Извор: Shutterstock

Може се десити да током боловања добијете и отказ.

Једни долазе на посао болесни у страху од отказа или јер не могу да преживе са 65 одсто плате, други отварају лажна боловања не би ли радили на другим местима или само да се одморе од стреса на послу, док поједини послодавци користе и законска и незаконска средства да спрече своје раднике да оду на боловање или да их са њих што пре врате.

Према Закону о раду примаћете 65 одсто плате током боловања, а ако примате минималац, то би требало да буде исти износ, мада су могуће злоупотребе. Такође, може се десити да током боловања добијете и отказ.

Тешко се преживи и са пуном платом, а камоли са 65 одсто, каже Олга Вучковић Кићановић из Центра за радно право, док Зоран Ристић из синдиката УГ Независност додаје да велики број запослених бира да одлази на посао и када је болестан, страхујући од евентуалних последица – отказа, мање плате, љутих колега.

- Има оних који кажу како су запослени у Србији нерадници, како отварају боловање и када не треба, а и много оних којих долазе на посао болесни, уз ризик да заразе и остале. Злоупотреба је на обе стране - навео је.

Нема много случајева да је послодавац исплатио раднику који је на боловању мање од минималца, објашњава.

- Једине ситуације где запослени на боловању може да добије мање од минималне зараде јесте ако има уговор на непуно радно време - казао је.

Олга Вучковић Кићановић каже да постоје и добри примери.

- Знам неколико банака које током боловања дају и више од 65 одсто не би ли га мотивисали и задржали. Азијске фирме немају проблем са боловањем, јер запошљавају на три месеца, па ако неко продужи боловање, они су пред законом чисти. Најстрашнији пример су фирме попут немачких које имају потпуно различите приступе према својим запосленима и онима који раде у Србији - описала је.

Навела је да су се страни инвеститори у једној фирми у Нишу побунили јер им запослени много болују.

- Обратили су се премијерки и Министарству здравља и наше министарство уместо да постави питање зашто је толико људи масовно болесно и какви су услови рада, питало је зашто лекари дају боловања. Направљене су ванредне провере и лекари су преиспитивани. А сигурно нису случајно тако масовно болесни - изузела је као један од "тужнијих" примера.

lekovi
лекови / Извор: Shutterstock

Послодавци унајмљују и детективе, Ниш није усамљен пример - каже Ристић.

- Постоје фирме које покушавају да застраше раднике тако што формирају комисије које обилазе болесне запослене, што је противно закону. Други послодавци ангажују приватне детективе који се баве тим питањем, што детективи имају право да раде. Прате се мејл адресе, друштвене мреже… - рекао је.

Послодавци, додаје, то образлажу тиме да је тешко доказати да ли је неком стварно потребно боловање или не.

- Много је важније питање зашто се неко уопште одлучује да отвори лажно боловање. Да ли је то због тога што нису задовољни условима рада, што не могу да платом прехране породицу или нешто треће. У поменутим фирмама у Нишу можемо да проверимо да ли се норме смањују када је неко на боловању, као и које су плате. Уколико се норма не смањује када је неко на боловању, можда ће и његов колега размишљати о стресу и томе да ли да отвори и он боловање - рекао је.

Вучковић Кићановић каже да су то, притом, профитабилне компаније.

Лажно боловање – основа за отказ

Злоупотребе боловања постоје, али оне не могу бити разлог за поменуте мере, сматра Ристић.

- Дешава се да запослени који имају пољопривредна газдинства узму боловање током сезоне. То може да се контролише – уколико посумњате да је неко од запослених отворио лажно боловање, ви можете о свом трошку, као послодавац, да га пошаљете на провере. Запослени је обавезан да се одазове. Уколико је запослени радио на боловању код другог послодавца, то је основ за отказ. Али, много је оних који су на боловању јер су уморни и не могу да издрже притисак на послу, па зато узимају тзв. лажна боловања - објаснио је.

Вучковић Кићановић дала је добар пример милијардера Ричарда Бренсона.

- Он је својим запосленим дао да узимају боловања када им је потребно и колико им је потребно и они су му бескрајно лојални. Послодавци не схватају колико је скупа лојалност запосленог. Бренсон је рекао ‘Напредовали смо професионално, морално и људски' - закључила је.

Извор: Србија Данас/Н1