НЕКАД БЕСПЛАТНО, САДА УЗ НАКНАДУ: Услуге онлајн плаћања поскупеле – да ли се исплати уплата од куће или чекање у реду
Клијенти који овако плаћају, обавештени су да та услуга није више бесплатна, али додају, и даље се уштеди.
У почетку су услуге електронског банкарства биле бесплатне и банке су нас привукле да на тај начин плаћамо рачуне. У условима епидемије показало се да је то добар начин да се избегне одлазак међу људе. Међутим, сада су те услуге поскупеле. Да ли се сада исплати плаћати путем интернета или је лакше стајати у реду?
КАКВЕ СУ ЦЕНЕ ПРЕД САБОР У ГУЧИ? Уколико планирате пут у "престоницу трубе" оволико новца треба да издвојите
ХОЋЕ ЛИ СРПСКИ ТУРИСТИ ДОБИТИ ПОВРАЋАЈ НОВЦА ЗБОГ ПОЖАРА? Ево шта се дешава са прекинутим и неискоришћеним аранжманима
НОВА ПРЕВАРА КРУЖИ СРБИЈОМ, ГРАЂАНИ НЕ НАСЕДАЈТЕ: Уколико вам стигне оваква порука, никако је не отварајте
Просечна породица на шалтерима кроз провизије за плаћање месечних рачуна за комуналије, годишње потроши око 4.000 динара. Ако се месечно у просеку плати пет до шест основних рачуна онлајн, уз накнаду од 15 динара, то за годину дана кошта око 1.000 динара.
У почетку бесплатно, сада уз накнаду. У појединим банкама у склопу тарифе за одржавања текућих рачуна, само за одређен број трансакција, у другим, кажу банкари, цене су симболичне, како би се покрили трошкови сервиса.
Клијенти који овако плаћају, обавештени су да та услуга није више бесплатна, али додају, и даље се уштеди. У Удружењу банака кажу да банке могу да мењају цене својих услуга, али о томе морају да обавесте клијенте два месеца пре примене нових тарифа.
- Повећање цена услуга сигурно није популаран потез, али треба имати у виду да банке имају високе трошкове улагања у нове технологије, софтвере и опрему. Мора да се води рачуна и о безбедности и сигурности тих система - рекао је Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије.
Број оних који су са банкама уговорили електронско банкарство расте. Са 1,7 милиона корисника на крају првог тромесечја прошле године, до више од 2 милиона у истом периоду ове године, што је повећање од 29 одсто. На то је вероватно утицала и корона. Много безбедније и за клијенте и за шалтерске службенике је такозвано бесконтактно плаћање.
- Онлајн је јефтиније и практичније за банку, јер нема више потребу да има филијалу, има мање трошкове, али то не значи да она неће наплаћивати нешто ниже него што може, докле год могу да нам продају транскцију за 100 динара, а не испод тако ће бити - рекао је Душан Узелац са портала Каматица.
Одлука је банака да наплаћују неку врсту услуге, а на клијенту да одлучи да ли му то одговара или не, додају у Каматици. Овакав начин плаћања јесте комфорнији, али и даље је више грађана који рачуне на шалтерима појединих комуналних предузећа и даље плаћају без провизије, чак и оне симболичне.