Чувени музичар доживео НАЈГОРУ ТРАГЕДИЈУ, а онда је написао песму кроз коју је избацио ПАТЊУ - Болна прича стоји иза популарне нумере
Песма описује ненадокнадив губитак.
Да ли ћеш знао моје име ако те сретнем у рају? Да ли би било исто, ако бих те срео у рају...? Речи су једне најпознатијих балада на свету иза које стоји најтужнија животна прича и догађај од кога се срце леди и пуца по шавовима.
Вероватно да не постоји особа која није бар једном чула Клептонову баладу "Теарс ин Хеавен" (Сузе на небу). Емотивну баладу коју зна готово цео свет, славни музичар је објавио још 1991. године.
Удовица Жарка Лаушевића се појавила на пројекцији његовог последњег филма - он није дочекао да одгледа ову улогу
Тајна Бате Живојиновића коју је однео у гроб: "Супрузи Лули нико није смео да каже шта се тог дана догодило"
Песма је постала преко ноћи планетарно популарна, а нашла се међу Топ 10 најслушањијух у чак 20 земаља. Освојила је награду "Греми" за песму године и албум године, као и за најбољег мушког извођача. Сјано, рекли бисте, зар не? Сан сваког музичког аутора и композитотора, али то ни изблиза није би случај. Јер се иза "Суза на небу" крије туга и несрећа која је најгора ноћна мора и исконски страх сваког родитеља.
Иако је доживела интернацонални успех, као и на многе друге баладе, и на "Сузе" је утицао тужан догађај из живота аутора. За Клептона ова песма је заправо била начин да из себе избаци сву бол и патњу коју је осећао након трагичне смрти свог четворогодишњег сина Конора. Песма која описује дубок и ненадокнадив губитак, тешку бол и неописиви раздор у души родитеља који је изгубио оно најважније у животу - дете, добија сасвим нову димензију када је слушате знајући коме је посвећена.
Тог трагичног јутра 20. марта 1991. Конор се играо у стану у коме је живео са својом мајком, италијанском глумицом Лори дел Санто. Дечак је пао са 53. спрата небодера, кроз прозор који је случајно остао отворен након радова који су мајстори претходно изводили. Ерик Клептон био је у том тренутку у хотелу пар стотина метара даље, планирајући да покупи Конора и одведе га у зоолошки врт у Централ парку.
- Када сам примио позив спремао сам се да напустим хотелску собу и одем по њега и одведем га на ручак и у зоолошки врт. Са друге стране жице је била Лори и била је хистерична. Понављала је "он је мртав, он је мртав...", а ја нисам могао да натерам себе да поверујем у то - изјавио је Клептон 1992 у интервјуу за "Британски журнал".
Музичар је додао да се тог тренутка када је примио вести скаменио и затворио као шкољка. У том стању помућеног ума, сећа се да је потрчао из хотела према стану где је затекао амбулантна кола и ватрогасце. Када је ушао у стан затекао је припаднике службе прве помоћи и сећа се осећаја као да се све то не дешава њему.
- Имао сам осећај тог тренутка као да сам ушетао у нечији туђи живот и и дан данас се осећам тако.
Конорова сахрана, којој су присуствовали и Лори и Ерик одржана је два дана касније у Риплију у Енглеској, а само пар дана пре 46. рођендана славног уметника.
Музичар је описао везу са својим сином као веома блиску, какву никада у животу није остварио ни са ким до тада. Конору је приписао заслугу за то што је одлучио да заувек остави алкохол и остане трезан.
Србија Данас/И.С.