Важио је за "женомрзца", али је ипак и његово срце било рањено - Ово је била Његошева највећа љубав

Петар Други Петровић Његош био је православни владика црногорски и брдски и поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Један је од највећих песника и филозофа ових простора. Његош је био харизматична и маркантна историјска личност, али је истовремено био и дубоко просветљена и мисаона фигура, о чему сведочи пре свега његово књижевно дело. 

Поштован као владар, остаје највише упамћен као аутор епске поеме "Горски вијенац", која се сматра за једно од највећих ремек-дела европске и светске књижевности.

Рођен је у селу Његуши, близу Цетиња, пре 210 година, а након смрти свог стрица Петра Првог, постао је духовни и световни вођа Црне Горе. Чувеног владара често прати глас "женомрсца", вероватно због познатих цитата у својим делима у којима критикује женску ћуд. Међутим, то је заблуда, владика Раде није био имун на женску лепоту.

За њим су уздисале многе даме и проливале сузе, пише РТС. А како и не би када је био један од најмудријих, најречитијих и најлепших мушкараца тог доба. Ни он није био имун на женску лепоту, али постојао је проблем – осим световног, био је и духовни поглавар.

- Лепи владика Раде, високи, стасити, црномањасти мушкарац, висок преко два метра, остало је забележено да је сламао срца. Као млад, боравио је једно време у Перасту и сматра се да је у Перасту написао ту своју једину љубавну песму Ноћ вриједна, односно Ноћ скупља вијека. И једна и друга интерпретација наслова је одлична, где образовани Његош претпоставља свој живот тој једној ноћи - наводи туристички водич Зоран Илић за РТС.

- Кажу, премда се пар места у Боки Которској отима где се десила та ноћ скупља вијека, али сматра се ипак да се то десило у Перасту, да није остао равнодушан спрам једне младе и лепе Пераштанке, а богме, како кажу, ни она спрам њега. За њу је говорио "Млада ђевојка, а соко сиви". Била је, онако, Бокељка, образована, слободна, не патријархална и конзервативна као Црногорке, и сад кажу да ни она није остала равнодушна. Његош је написао ту песму, кажу да је дуго носио испод мантије на срцу док његов секретар није то открио. Имао је препис, али тај оригинал текст је спалио пред секретаром и кажу да је дуго ридао док је спаљивао текст те песме - додаје Илић.

Остављао би утисак где год би отишао. Током боравка у Русији, приликом завладичења, прилазиле су му прекрасне руске кнегиње и грофице очаране његовом лепотом. Забележено је да му је једна од њих, Орлова Чеменска, послала као дар велику своту новца. Због чега? Не знамо. О његовој лепоти и памети шапутало се од руског до италијанског двора, али је њему пажњу привукла девојка са ових простора.

- Боравак у Италији везан је за ту, усудио бих се рећи, чувену причу Његоша и његове љубави према Милици Стојадиновић Српкињи, образованој, младој жени, рођеној у Буковцу код Новог Сада. Живела је у Врднику, звали су је "Врдничка вила". Кажу, њен учитељ је рекао "штета што није мушко да би могла да настави школовање", али школовала се сама. Говорила је бар четири језика и била је јако лепа. Његош није остао равнодушан на њену лепоту и болесни владика се баш заљубио - рекао је Илић.

Међутим, Милица је била равнодушна на његову љубав. Она се јако заљубила у Његошевог пријатеља који је и оставио та чувена "Писма из Италије", Љубомира Ненадовића.

- Али, то је тако један троугао несретних и неузвраћених љубави. Остало је забележено да је Његош, у свом његошевском стилу, и рекао, опчињен и заљубљен у Милицу Стојадиновић: '"Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето књегиње Црној Гори". Али, био је калуђер и владика и нажалост, од болести, од туберкулозе, умро је млад. Али Ноћ скупља и вриједна вијека, било би лепо када би свако од нас, када једног дана буде одлазио у своју прошлост, да имамо бар једну такву једину ноћ - каже Зоран Илић.

Тврд је орах воћка чудновата, Не сломи га, ал' зубе поломи. Може се рећи да је тај тврд орах била, у ствари, Његошева душа. И никада нећемо сазнати колико је јака била та његова унутрашња борба против најјаче силе, а то је љубав, али оно што можемо тврдити јесте да је из ње изашао као победник, јер од љубави није бежао, а сачувао је и образ и част и достојанство. И то је оно најбитније.

Извор: РТС/Пренела: К.Л.