Рак, леукемија, деформисана деца: Како је НУКЛЕАРНА КАТАСТРОФА у Чернобиљу утицала на живот у Србији?
Тог 26. априла 1986. године експлодирао је један од четири реактора нуклеарне електране "Лењин" у Припјату, украјинском граду близу садашње границе са Украјином.
Телевизијска серија која веродостојним сценама и чињеницама које су Совјети крили из гвоздене завесе прича о највећој нуклеарној катастрофи у историји човечанства, ових дана мами пажњу гледалаца.
Почетак њеног емитовања подударило се са 33. годишњицом несреће од које је дрхтала северна хемисфера. Тог 26. априла 1986. године експлодирао је један од четири реактора нуклеарне електране "Лењин" у Припјату, украјинском граду близу садашње границе са Украјином.
Ланчана реакција захватила је још три реактора, а сви заједно су производили 10 одсто укупне електричне енергије у Украјини, па су и они експлодирали. Експлозија на четвртом реактору је узроковала даље експлозије, услед чега се у атмосферу ослободила велика количина радиоактивног отпада.
ЕКОЛОШКА БОМБА У КИКИНДИ: Пронађено око 300 тона опасног отпада!
Земљиште града у Србији загађено ТЕШКИМ МЕТАЛИМА, а најстрашнија је локација на којој је ЕПИЦЕНТАР
ЧУВАЈТЕ СЕ! Сви који у Србији купују производе за мршављење преко Фејсбука и Инстаграма угрожавају свој живот
До несреће је дошло услед теста на реактору, а постоје две верзије узрока катастрофе. Према првој верзији из 1986. године узрок је била грешка оператера, а према другој из 1991. године у питању је била грешка у дизајну реактора. Сматра се да је то уједно и највећа еколошка катастрофа у историји нуклеарне енергије. Из области око чернобиљске електране евакуисано је више од 100.000 људи. Објекат се налази близу Припјата, од Чернобиља је удаљен 18 километара, а од границе са Белорусијом 16. Припјат је данас напуштен и налази се у центру забрањене зоне. Те вечери када се догодила несрећа, град Припјат није био одмах евакуисан. Становници нису ни били свесни шта се догодило, али су се након неколико сати разболеле десетине. Следеће јутро, 27. априла стигли су први аутобуси у Припјат и почела је евакуација.
Након експлозије, радиоактивни облаци прекрили су готово целу Европу. Прва ваздушна струја која је регистрована била је 27. априла око поднева у Чернобиљу, а до Словеније је стигла два дана касније. Сматра се да је први радиоактивни облак до Србије и Београда стигао 1. маја, а донела га је друга ваздушна струја. Тих дана падала је киша која је додатно закомпликовала ствари и проширила страх међу људима.
Они који су тих дана са страхом гледали у небо сећају се како су информације споро долазиле.
- Колико памтим била је паника, али не толика колика би била данас у време када информације брзо стижу са краја на крај света и када се више зна о последицама радиоактивности. Ми смо, сећам се, за хаварију у Чернобиљу сазнали три-четири дана после експлозије у нуклеарној електрани, јер су Совјети покушали да сакрију шта се заиста десило - прича Ужичанин Јован Марјановић (68).
Памти да је за Чернобиљ сазнао 30. априла, док су се деца у његовом комшилуку спремала да ложе логорску ватру.
- Погодило се да је један мој комшија баш тог дана дошао са путовања у Русију, где је ишао посредством туристичке агенције. Дошао сам код њега кући и питао га: "Шта се тамо десило", али он није разумео моје питање. Рекао је да је први пут о нуклеарној хаварији чуо од мене и да за све време боравка у Русији нико нигде није споменуо ни реч о томе. Да ли су га звали или се сам јавио, не сећам се, тек после неколико дана је ишао код лекара да провери да ли је озрачен. Срећом, боравак у СССР-у није се одразио по његово здравље - сећа се Марјановић.
Народ се у Србији тада држао препоруке да не ваља излазити напоље док пада киша. Да ли је ово био званичан савет или га је потурио неко ко је био свестан опасности-ретко ко се сећа.
Због Чернобиља, у то време, највише су платили пијачни трговци који су продавали тек пристигло воће и поврће, јер скептични грађани из мере предострожности нису хтели да купују лук,салату, јагоде, које је заливала киша из како се причало радиоактивних облака.
У целој Србији грађани су масовно бацали зелену салату и све младе плодове, а ишло је до те мере да су негде уништавана цела поља пшенице.
- Вести о хаварији у Чернобиљу, штетности радиоактивних материја и могућим последицама по нас државна телевизија је прилично дозирала. Вероватно због зоха људи нису придавали значај том догађају, мада су бранили деци да излазе напоље. О нуклеаркама се тада знало само да служе за производњу струје, па је хаварија за нас представљала и непознату опасност. Мало по мало, када је опасност већ прошла, стручни часописи су
ЧУДО! БЕОГРАЂАНИНА СМАТРАЈУ РЕТКИМ МЕДИЦИНСКИМ ФЕНОМЕНОМ: Предраг четири пута победио леукемију!
детаљније објаснили шта су нуклеарке и какав ризик носе - прича Ранко Дејовић из Ужица.
АЛАРМАНТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ГРАЂАНЕ: Лек који користимо изазива ИНФАРКТ и МОЖДАНИ УДАР! Српски лекари ЗАБРИНУТИ!
СВИ СУ ДОБИЛИ РАК! Ово је УКЛЕТО СРПСКО БРДО на које је НАТО бацио ТОНЕ УРАНИЈУМА (ФОТО/ВИДЕО)
Званични подаци кажу да је услед хаварије у Припјату 8,4 милиона грађана СССР-а (Украјине, Русије и Белорусије) било изложено радиоактивном зрачењу. Организација за заштиту природне средине "Греенпеаце" саопштила је да је од последица катастрофе у Чернобиљу умрло око 200.000 људи, мада је према незваничним проценама тај број био је два пута већи.
Припјат је већ 33 године напуштен град, а око 35.000 одраслих и 1.400 деце из ширег подручја нуклеарне електране затражило је помоћ због последица зрачења. Године после хаварије донеле су све више оболелих од рака и леукемије, рођења деце са поремећајима и превремене порођаје.
У читавој Европи утицај зрачења се одразио на здравље људи због активности цезијума 137 и стронцијума 90 и осталих радионуклида чије време полураспада је 30 година и који ће у земљи бити присутни још 30 година.