АЛБАНЦИ СУ БРАНКИ ПУЦАЛИ У ГЛАВУ ЈЕР НИЈЕ ДАЛА СВОЈУ ЧАСТ! Отац је тело мезимице понео на рукама - а онда је уследила крвна освета
Васојевка је симбол српског страдања, а свирепо су је убили Албанци јер им није дозволила да јој укаљају част!
Многи злочини почињени на територији Србије узнемирили су јавност. Неки од њих су толико сурови да се и годинама, али и деценијама касније са језом говори о њима, а актери крвавих пирова служе дугогодишње робије или су сами пресудили себи. У категорији Најјезивији злочини у Србији подсећамо вас на нека монструозна дела која су однела невине животе и завила у црно многе породице, али и цела места у којима су се десили.
Злочин који се догодио на Косову и Метохији 1975. године потресао је тадашњу СФРЈ. Реч је о смрти девојке по имену Бранка Ђукић, а њена прича добила је епилог деценијама касније. Несрећна Васојевка је из села Метеха код Плава пошла да се упише у четврти разред гимназије у Пећи. Имала је само 18 година. Двојица Албанаца су је видела на Чакору. Док су чували овце она је чекала аутобус за Пећ. Знали су да ће да се врати и спремили су јој заседу како би је осрамотили.
МАСАКР КОД КРАЉЕВА Живота убио троје људи због стајског ђубрива, па пресудио себи на гробу својих родитеља (ВИДЕО)
ХОРОР КОД ЖИТИШТА! Голим рукама задавио супругу, иначе мајку седморо деце - њено тело полиција пронашла у дворишту
ДАНИЈЕЛА ЋЕРКУ (3) БАЦИЛА КРОЗ ПРОЗОР, А ОНДА СКОЧИЛА У СМРТ! Хорор на Бежанији: Девојчица изгледала као да спава (ВИДЕО)
- Нису је силовали. Напротив, добили су батине и огреботине и зато јој је један од њих пуцао у главу - писале су тада "Новости".
Наредног дана, у цик зоре, истим путем кренуо је за њом у потрагу њен отац Раде. Нажалост, наишао на мртву Бранку, како крвавог лица исцепане хаљине лежи на путу у шуми и у наручју је донео кући.
Убице су врло брзо ухваћене.
- Предаја се догодила 5. септембра, три дана после злочина на Чакору. "На бесу" сам позван у дом злочинца Реџа Ахметаја. Из собе га је извео његов отац, после кафе и кратког разговора. Реџо, тада осамнаестогодишњак, објаснио ми је шта је урадио са својим вршњаком и саучесником Мехтајем. Казао је и где је пиштољ којим су усмртили лепу Бранку - испричао је својевремено пензионисани полицајац Веселин Симоновић и открио детаље о случају који је згрозио целу земљу!
Обдукција је показала да је Бранка убијена из непосредне близине ватреним оружјем, хицем у главу. Прегледом је установљено да није било сексуалног односа између убице и жртве.
На сахрани директор истуреног одељења Иванградске гимназије Боро Микић одржао је потресан говор: Ово дивно дете, овог анђела спремали смо за живот. Учили смоје најбољим стварима како би се сналазила кроз живот и како би наставила даље школовање јер је била одличан ђак. Нисмо ни могли претпоставити да је заправо ова њена школска година која је завршила пре неколико месеци њена последња школска година. И да је уместо у неки лепши живот пратимо на онај свет и надам се да ће ова света земља бити лака на њеном анђеоском телу."
Док је трајала сахрана многи од туге и бола нису приметили понашање њеног оца Радета које је мало одударало од уобичајене жалости за ћерком. Заправо, он је све време био насмејан, обријан и носио је белу кошуљу. Жене су плакале, мушкарци су ћутали и ледила им се крв у жилама. Важно је у овом тренутку поменути и симболику беле кошуље на сахрани - то је заправо значило да ће Раде Ђукић извршити крвну освету због своје мезимице.
Последњи дан суђења био је 4. децембар 1975. године. У тренутку кад је адвокат једног од оптужених затражио ослобађајућу пресуду, Раде је извукао је пиштољ (у судницу га је унео тако што га је ставио на стомак и чврсто увезао појас) и са два метка убио Рустема Хасанметаја. Није успео да упуца и саучесника. Онда се мирно предао милицији и рекао: "Другачије нијесам могао".
Првостепени суд квалификовао је ово дело као "убиство из безобзирне освете" и одмерио му казну од осам година затвора, али је Врховни суд Црне Горе прихватио захтев одбране да се Ђукићу суди за "обично убиство", па је осуђен на пет година. Пошто је до тренутка доношења ове одлуке већ био издржао пола казне, Раде Ђукић је пуштен кући.
- Вратио се на Чакор и није много причао ни са ким. У потоку, неколико стотина метара даље од места где му је дете убијено, ископао је камен огроман. Сам га је клесао данима и месецима. После је споменик сам вукао из потока у планину до места где му је ћерка убијена. Ту га је оставио, и данас је ту - испричао је инспектор Симоновић за "Новости".
Умро је природном смрћу крајем 2008. године.
Бранкине мошти су из Метеха у Спуж пренете 25. августа 1991. по жељи њене породице. На њеном споменику је уклесано: "На Чакору високоме, сретоше је крвождери, што са њима нешће поћи, пресудише револвери. Не заврши гимназију, но за образ даде главу. Оде вила у легенду и вјечиту стече славу. Освети је отац Раде, то витешки он учини. С тим подиже вјечни спомен својој људској величини."