МОНСТРУОЗАН ЗЛОЧИН КОЈИ ЈЕ ПОТРЕСАО ЗАЈЕЧАР: Драган упао у стан па запуцао на Зорицу и њене родитеље због РАСКИДА, на крају желео да пресуди себи - на суду га бранио чувени адвокат, једна ствар га је спасила СМРТНЕ КАЗНЕ
Незапамћени злочин који је тада починио Драган Најдановић шокирао је целу Југославију.
Многи злочини почињени на територије Србије узнемирили су јавност. Неки од њих су толико сурови да се и годинама, али и деценијама касније са језом говори о њима, а актери крвавих пирова служе дугогодишње робије или су сами пресудили себи. У категорији Најјезивији злочини у Србији подсећамо вас на нека монструозна дела која су однела невине животе и завила у црно многе породице, али и цела места у којима су се десили.
Драган Најдановић је пре 50 година починио баш један такав злочин, који је тада потресао целу Југославију. Тада ученик четвртог разреда економске школе у Зајечару, донео је страшну одлуку када је схватио да је његова девојка Зорица окончала њихову везу. У свом опроштајном писму, изразио је намеру да оконча животе обоје, тражећи да буду сахрањени заједно.
На јутро 4. маја 1974. године, наоружан малокалибарском пушком, упао је у Зоричин стан и испалио неколико метака у њу. Иако је рањена, успела је да побегне из собе и сакрије се у другој просторији. Пуцњеви су пробудили њене родитеље и брата, на које је Драган такође пуцао, убивши их, али не проналазећи Зорицу. На крају је пуцао себи у главу.
Мимо свих очекивања, преживео је, опоравивши се од повреда након неколико месеци. Потом је био оптужен за троструко убиство и покушај убиства своје девојке.
Убиство је починио само дан пре него што је напунио 21 годину и то га је спасло смртне казне.
Драгана је тада бранио чувени Вељко Губерина
Једну од најоригиналнијих завршних речи је чувени адвокат Вељко Губерина изговорио управо на суђењу Драгану Најдановићу.
"Не будимо огорчени што му закон дозвољава живот, иако га он сам није желео! Пустимо га да живи, да окајава и самог себе данима и ноћима проклиње због безумља које је починио. И само то ће бити довољно да себи опростимо што смо у једном тренутку показали самилост и праштање. У име вечитог праштања молим за милост једној незрелој, али, ипак нашој младости", рекао је Губерина на крају суђења.
Драган Најдановић је осуђен на 15 година затвора.
"Један дан живота"
Како је Вељко Губерина говорио о овом случају
"Радило се о класичном случају познатом у медицини као "страствено стање" које се завршава "страственим злочином" - под интернационалним именом л’ етат passionnel који се завршава са цриме passionnel.
Случај сам морао да прихватим јер је Драган био син сестре мог старог дугогодишњег пријатеља и колеге, зајечарског адвоката.
У овом случају ништа није било непознато. Све је било јасно, поготово мени који сам већ имао неколико таквих одбрана.
С друге стране, такви случајеви дају одбрани широко поље за образлагање својих ставова како са правне тако и медицинске тачке гледишта, поготово ако се у иступању помињу познате домаће или стране неуропсихијатријске школе. Због тога је моја завршна реч трајала скоро два сата, па је завршна реч мог сарадника Милана Вујина била кратка.
Обзиром да је злочин урађен 4.5.1974. године, Драгану је недостајао само један дан да напуни 21. годину живота, те му није могла бити изречена смртна казна већ максимална казна затвора у трајању од 15 година.
Излазећи из суднице сетио сам се једног мексичког филма који се звао "Један дан живота". Обећао сам себи да ако једнога дана тај случај опишем да ће носити наслов "Један дан до живота"."
Ко је био Вељко Губерина? Човек због ког је мењан Кривични законик
Адвокат Губерина рођен је 9. септембра 1925. у Вргинмосту код Кордуна, а основну школу завршио је у Карловцима. Шеснаест година касније са породицом од рата и НДХ режима бежи у Јагодину, где је завршио гимназију. Ухапшен је и осуђен у Београду 1945, као један од челника групе националиста, на три године затвора. Казну је издржавао у КПД-у Ниш, одакле је пуштен маја 1947. Због ове пресуде, Правни факултет је морао да заврши ванредно, у Љубљани 1951. Две године касније постао је приправник адвоката Милана Тадића, радио је и у Окружном суду у Београду, а 1956. отвара своју адвокатску канцеларију.
У деценијама које је провео у судницама широм Југославије имао је више запажених случајева. Страствени кривичар, био је посвећен брањењу искључиво окривљених за најтежа дела: бранио је 618 људи оптужених за убиство, од којих је 42 је стрељано, а 47 ослобођено. Током читаве каријере борио се против смртне казне.
Вељко Губерина представља једну од последњих адвокатских легенди. То је човек због којег је мењан Кривични закон, којем је аплаудирала Јованка Броз. Вељко Губерина се бавио кривичним правом. Још много пре данашњих реформатора, успео је да измени кривични поступак у корист окривљених и допринео је укидању вербалног деликта.
Патријарх Павле му је 1997. године уручио орден Светог Саве И степена. Званично је рехабилитован 2009. када је Окружни суд у Београду пресуду из 1946. огласио ништавном.
Србија Данас/Ненад Ђукић