Формулација о "међусобном признању" и њене последице: Ове две поруке запарале су уши српској јавности
Стручњаци који су на ову тему говорили сложни су по два питања.
"Од Србије и Косова се очекује потписивање правнообавезујућег споразума о нормализацији односа, заснованог на међусобном признању" - по први пут једна оваква формулација, која експлицитно помиње међусобно признање када је реч о питању Косова и Метохије, нашла се у једном званичном документу који долази из Брисела, тачније из Европског парамента. Да "запара уши" овдашњим званичницима и јавности није било неочекивано, али колико је заправо њен значај и утицај?
БРНАБИЋ О РЕПУБЛИЧКОЈ ВЛАДИ "Жеља да имамо Владу до краја јула, али видели сте неозбиљност опозиције"
ПРЕДСЕДНИШТВО ДОНЕЛО ОДЛУКУ: Шапић кандидат СНС-а за градоначелника Београда
ПОРОДИЦА МУФТИЈЕ ИСТРАЈНА ДА САЗНА УЗРОК СМРТИ: Обдуценти из Сарајева и Хамбурга узели узорке за анализу
Стручњаци који су на ову тему говорили сложни су по два питања.
Са једне стране, они указују да је прави резултат овакве формулације у једном европском документу заправо забрињавајућ, да задаје ударац дијалогу Београда и Притштине, који је иначе већ дуго у ћорсокаку и да на известан начин даје крила несрадњи и неспремности на договор која долази са приштинске стране.
С друге стране, иако истичу да ЕП из којег је ова формулација и дошла путем резолуције усвојене у Спољнополитичком одбору, није институција која може да тражи или наметне обавезу међусобног признања, указују да се иста реторика јасно могла чути и од немачког канцелара Олафа Шолца приликом његове прве званичне посете Србији.
Управо то што се и од Немачке, као једне од најмоћнијих европских сила, сада јасно чују такви захтеви, показује да ЕУ у контексту рата у Украјини и кризе која је потресла континет гледају да "реше све што се решити може". Самим тим, притисак на Србији да се определи и реши отворена питања све је јаснији и очигледнији, а са њима се помаља и оно шта Европа од Србије тражи и шта ће у наредном периоду, по све судећи, све гласније захтевати.
Аутор резолуције Европског парламента, известилац за Србију, Владимир Билчик рекао је и сам да ни Европски парламент, нити друго тело ЕУ не одлучују о косовском статусу, али је указао да то могу само државе чланице.
Подељена ЕУ и поруке из Берлина
А државе чланице, није тајна, нису сагласне по питању независности Косова, док пет земаља Уније остаје при ставу да не га признаје. Ипак, Шолцове поруке имају специфичну тежину.
Шолц је, наиме, и током претходног сусрета са Вучићем и Куртијем у Берлину, а онда и у Београд у Приштини, у фокус ставио дијалог Београда и Приштине и неопходност да се направе помаци на том пољу. Прилико посете Београду и Приштини потом је поново говорио о неопходности међусобног признања истичући да је став Немачке о томе познат и од раније.
Управо на ту формулацију реаговао је председник Србије Александар Вучић који касније током обраћања медијима заједно са Шолцом, истакао да нико никада из Европе о томе није говорио на тај начин.
Вучић је и након усвајања Извештаја у Спољнополитичком одбору ЕП рекао да у званичном европском преговарачком оквиру само стоји - пуна нормализација односа Београда и Приштине, али се нигде не говори о међусобном признању и да што се тиче задирања у статус државности и територијалног интегритета Србија поштује међународно право, на које се цео свет позива. Указао је, међутим, да се разлуције ЕП не могу игнористати.
Утицај навода ЕП на ток дијалога
Све што се последњих дана, па и месеци, дешава могло би, према оцени саговорника Euronews Србија могло лоше да утиче на даљи развој ситуације и стварни напредак преговора две стране.
Потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић рекла је да је одлука да се у Извештај Владимира Билчика дода очекивање "међусобног признања" прилично "демотивишуће" за наставак дијалога Београда и Приштине.
- Ако знате да се на крају дијалога очекује међусобно признање, то је причично демотивишуће за даљи ток разговора. Мислим да боље да, ако има простора, да се из Резолуције која ће бити усвојена у јулу избаци то и дода оно што иначе стоји у нашем преговачком оквиру за Поглавље 35, а то је свеобухватни споразум о нормализацији односа Београда и Приштине. То је статусно неутрална формулација и таква треба и да остане. Питање је само има ли воље међу европосланицима за то, нарочито онима који долазе из земаља које нису признале независно Косово - казала је Грубјешић.
Такође, она је рекла и да таква одлука у ЕП има везе и са ставом Сједињених Америчких Држава.
- САД већ три године употребљавају ту формулацију, да се очекује међусобно признање, то се сад све склопило и гледа се да се процес убрза, да се заврши како они мисле, међусобним признањем, али шансе за то су врло минималне или уопште не постоје - казала је Сузана Грубјешић.
Она је, ипак, додала да је тренутно фокус ЕУ окренут, услед актуелне ситуације, на источно партнерство, Украјину, Молдавију и Грузију и њихов даљи статус.
Са друге стране, Драгиша Мијачић координатор радне груше за поглавље 35 Националног конвента о ЕУ истакао је да Извештај ЕП нема директног утицаја на дијалог и преговарачки процес, али да се овај документ може посматрати као "јасна политика ЕУ у даљем развоју догађаја у вези са дијалогом Београда и Приштине и ЕУ интеграцијама Србије".
- Извештај ЕП показује већинско расположење европарламентараца по питању решења односа између Србије и Косова, тако да можемо очекивати овакве притиске и у наредним годинама. Извештај такође показује колико политичке партије у Србији и остали политички и друштвени фактори мало раде са европарламентарцима у објашњавању позиције Србије по пвом значајном питању - казао је Мијачић.
И након посете Шолца и његових порука, аналитичари су се сагласили да ће свакако бити неизвесно како ће се даље развијати преговори.
"Биће врло занимљиво како ће се даље одвијати дијалог. Позивање на узајамно признање до сада није било прихватљиво као решење за представнике Београда", указао је раније Стефан Владисављев из Београдског фонда за полиитчку изузетност и додао да не види да ће се то у скоријем временском периоду променити.