ЗА ГОДИНУ И ПО РЕШИО ДЕЦЕНИЈСКЕ СПОРОВЕ: Патријарх Порфирије се ухватио у коштац са историјским проблемима СПЦ (ФОТО/ВИДЕО)

Када се томе дода да је завео ред и у црквено школској општини Светог Саве у Њујорку која му је поверена почетком ове године због бројних финансијских марифетлука може се рећи да је за кратко време урадио више него поједини његови претходници током целог мандата.

Када је 18. фебруара прошле године дошао на чело СПЦ било је јасно да ће се патријарх Порфирије сусрести са бројним изазовима у земљи и региону, али мало ко је очекивао да ће поглавар наше цркве тако брзо ухватити у коштац са историјским проблемима и решити их.

Признао македонску цркву

Најпре је у мају ове године после чак 55 година раскола вратио канонско јединство Македонској православној цркви са СПЦ када је заједно са архиепископом охридским и македонским Стефаном одржао литургију помирења.

- Имали смо раскол са црквом у Македонији, али захваљујући молитвама свих и два народа, дошли смо до тога да успоставимо јединство, да се браћа из Македоније врате у јединство са нама и свим осталим православним црквама - рекао је патријарх Порфирије.

Ту одлуку потврдио је и Сабор СПЦ-а и то након што су у строгој тајности обновљени разговори патријарха Порфирија и Владике Стефана у Нишу.

Поставља се питање како је патријарх Порфирије за тако кратко време успео да реши проблем стар више од пола века?

"Имао емпатију према Македонцима"

Верски аналитичар Жељко Ињац примећује да патријарх Порфирије има нешто либералнији приступ у вођењу цркве.

- Порфирије је имао емпатију према Македонцима још пре него што је постао поглавар СПЦ-а. Због тога су многи мислили да ће решити питање раскола Македонске православне цркве с тим што је ретко ко веровао да ће то тако брзо бити - оцењује Ињац.

Како каже, појединци су то неоправдано доживели као "издају".

- Неки су на друштвеним мрежама тај потез патријарха Порфирија упоредили ни мање ни више него са издајом Косова, а за то никако нема основа. Косово је вековима било наша територија, а Македонија није. Такође, охридска архиепископија је постојала пре СПЦ-а. Не треба ни заборавити да је у тренутку раскола Македонске православне цркве од СПЦ-а македонски народ био приврженији цркви од других Словена - каже Ињац.

Он додаје да патријарх Порфирије није "сам донео одлуку у вези са МПЦ већ да је ту одлуку донео и Сабор којег чине епископи".

- СПЦ је епископална црква што значи да епископи имају приличну самосталност одлучивања у својим епархијама. Тако да одгповорност у вези са одлуком о МПЦ-у сносе поред патријарха Порфирија и епископи. Видећемо шта ће суд историје рећи - наглашава Ињац.

"Увидео да нема шта да затежемо"

С друге стране, верски аналитичар Драшко Ђеновић подвлачи да је патријарх Порфирије пре свега прагматик.

- Увидео је да више од 99 одсто православног живља у Северној Македонији признаје Македонски православну цркви и да због тога нема сад ми ту да затежемо више - сматра Ђеновић.

Ипак, како каже, потез патријарха Порфирија "не мора ништа да значи".

- Он јесте дао каноски отпуст Македонској православној цркви, али то није учинио Васељенски патријрарх ни остали православни поглавари - подсећа Ђеновић.

Утемељио Темељни уговор

Два и по месеца после заједничке литургије са архиепископом охридским и македонским Стефаном, патријарх Порфирије решио је и други историјски проблем у региону: Темељни уговор са СПЦ-ом.

Тај документ требало је да буде потписан још 2012. године у време бивше власти ДПС-а када је на челу митрополије СПЦ-а у Црној Гори био владика Амфилохије који је у међувремену преминуо.

Владика Амфилохије је 2012. године упутио влади у Подгорици прву верзију уговора у коме је предлагао да назив цркве буде "Православна црква у Црној Гори". На ту верзију никада није добио одговор.

Темељни уговор коначно је потписан прошле среде у вили "Горица" у Подгорици када је патријарх Порфије за исти сто сео са премијером Црне Горе Дританом Абазовићем.

То је изазвало велику буру у црногорској јавности, чак је регионални шеф граничне полиције Црне Горе Васко Аковић поднео оставку, а велико је питање да ли ће мањинска влада Абазовића остати на власти? ДПС Мила Ђукановић који је до сада подржавао владу покренуо је иницијативу за њену смену и о томе ће се у скупштини гласати 19. августа.

Након потписивања Темељног уговора патријарх Порфирије је нагласио да је то нешто што је било потребно и држави Црној Гори и Српској православној цркви (СПЦ) у Црној Гори. Како је рекао, подразумева се да СПЦ поштује устав и законе сваке државе у којој се налази и ма црквену јурисдукцију.

- Отуда мислим да је веома важно да и ви поштујући Устав и законе државе Црне Горе, а и ми поштујући Устав и законе Црне Горе нисмо хтели ништа више од било ког грађанина Црне Горе везано за тему вере нити смо имали амбиције да постигнемо било шта више од било које друге верске заједнице. Али, наравно, логично је и нормално да нам није било драго да прихватимо и било шта мање од тога - истакао је патријарх Порфирије.

"Обојица показали да су прагматици"

Верски аналитичар Драшко Ђеновић оцењује да су приликом потписивања Темељног уговор и Абазовић и патријарх Порфирије показали да су "прагматици".

- Обојица су млади, желе да решавају спорове и иду даље. Знају да се не може стално живети у замрзнутом конфликту - апострофира Ђеновић.

И његов колега Жељко Ињац сматра да је Темељни уговор заслуга и Порфирија и Абазовића.

- Свакако је радио и патријарх на томе, али главни проблем је била политичка позадина потписивања таквог документа. На крају је Абазовић решио да реши то без обзира на политичке последице. Мада, стварно није јасно због чега је још пре 10 година потписан Темељни уговор са римокатоличком и јеврејском црквом односно исламском заједницом, а да се толико дуго чекало на уговор са СПЦ - пита се Ињац.

Како каже, приметно је да након дужег време патријарх Порфирије се отворио за обичног човека.

- Патријарх Павле је био конзервативац, али приступачан за сваког обичног човека. Патријарх Порфирије је либералнији с тим што и он покушава у приступу верницима да иде путем патријарха Павла. Његов проблем је што сада постоје друштвене мреже путем којих појединци могу да воде антипропаганду против њега - оцењује Ињац.

Увео "принудну управу" у Њујорку због марифетлука

Крајем прошле и почетком ове године патријарх Порфирије сусрео се са изазовом изван нашег региона. Наиме, због неконторлисаног и ненаменског трошења новца црквено школска општина Светог Саве у Њујорку поверени су управи патријарха Порфирија. То се догодило након обраћања православних верника из Њујорка који су се жалили на финансијске марифетлуке тамошњег бискупа Иринеја Добријевића.

Православни верници из Њујорка неколико пута изнели су низ оптужби на рачун владике Иринеја оптужујући га да је незаконито трошио црквени новац за обнову храма Светог Саве на Менхетну који је оштећен у пожару 2016. године. Они су од патријарха и Синода захтевали изузимање општине из бискупске надлежности и предају патријарху.

То се и догодило у јануару ове године.

Органи СПЦ-а ће прочешљати трошење новца верника за обнову храма и утврдити зашто је цена од 3,6 милиона долара, што је била вредност предвиђена предрачуном, порасла на чак осам милиона долара.

Ињац подсећа да су у дијаспори главни верници, а не епископи.

- Онај ко је направио цркву он је главни, а не свештеник. То компликује однос цркве и верника. Нека врста централизације СПЦ би била пожељна широм дијаспоре не само у Њујорку. Рецимо, СПЦ у Аустралији нема статус правног лица - наглашава Ињац.

Следећи изазов - веронаука у школама?

Када је реч о будућим изазовима могуће је да ће се патријарх Иринеј заложити, како је већ говорио, да веронаука буде још више заступљена у школама. Крајем јуна поглавар СПЦ изазвао је буру у јавности када је рекао да је "веома разочаран информацијом да директори више основних и средњих школа у Србији свесно обесхрабрују и спречавају ученике и родитеље да се определе за верску наставу".

- Посаветоваћу се са браћом архијерејима и представницима других Цркава и верских заједница о томе да ли да јавно објавимо њихова имена и имена школа које на тај начин дискриминишу сопствене ученике. У сваком случају ћемо упутити званично реаговање и надлежним државним organimma - написао је Порфирије на друштвеним мрежама.

Верски аналитичар Драшко Ђеновић наглашава да има пуно проблема у вези са заступљенијим увођењем веронауке у школе.

- Најпре се то мора предвидети наставним планом и програмом, а онда се поставља питање ко би изводио ту наставу. Тешко да свештеници то могу да раде иако имају знање јер нису завршили ни педагогију ни методику како би на прави начин пренели своје знање ученицима - оцењује Ђеновић.

С друге стране, Ињац подвлачи да увођење веронауке у школе не значи сужавање секуларне државе.

- Такви страхови су неоправдани. У држава на Западу веронаука постоји у школама па ниједна од тих држава није мање секуларна. Прошло је 20 година од увођења веронауке у наше школе па не видим да је на било који начин то негативно утицало на децу - закључује Ињац.

БОНУС ВИДЕО: Окупљање грађана у Новом Саду поводом Дана сећања на злочин "Олуја"