САТЕРАН У ЋОШАК? Савезници ГУБЕ ПОВЕРЕЊЕ у Куртија, мораће да прихвати ОВЕ услове

- Мислим да то није био мудар потез, није позитиван помак. То неким државама чланицама може створити осећај да после година и година изношеног захтева за приступање Савету Европе, тзв. Косово одједном није у могућности да поднесе пројекат, односно не коначни текст, већ пројекат Уставном суду. Тако да се неки партнери могу запитати да ли више могу да верују. Према томе, мислим да то није позитивно“, рекао је Мирел за Глас Америке.

Он је навео да су неке земље чланице имале другачије ставове у почетку.

- Мислиле су: 'Ок, Удружење се може основати након чланства, али барем нам покажите своју добру вољу слањем предлога Уставном суду.' Ово је знак добре воље јер је за Савет Европе веома важно питање третмана мањина у свакој земљи - каже Мирел.

Он подсећа да нацрт европског предлога који је у јесен прошле године достављен тзв. Косову и Србији "већ неколико месеци стоји на столу", истичући да је било много прилика да се о њему разговара у случају да постоји било какав део садржаја који није био задовољавајући.

- Али то се није догодило, док се одједном нацрт предлога не пошаље суду и пошаље допис, то је заправо збуњујуће - каже он.

Професор студија мира и конфликта на Универзитету у Даблину у Ирској Гезим Висока рекао је за Глас Америке да су нови услови очекивани и оптерећују међународни положај тзв. Косова.

- Да би осигурали признање и чланство у међународним механизмима, пријатељи тзв. Косова су условили владу тзв. Косова да направи унутрашње компромисе. Дакле, да би ојачало спољни суверенитет, од тзв. Косова се тражи да ослаби или ослаби унутрашњи суверенитет - каже он.

Међутим, Мирел процењује да је тзв. Косово морало да направи уступке међународном притиску ради већег сопственог интереса, као што су европске интеграције.

- Важна ствар је да када једна држава тражи, рецимо, пун суверенитет, јер пет земаља још увек не признаје тзв. Косово, та земља мора да се побрине да се искористи сваки могући елемент који помаже - каже он.

Иако оцењује да недавна дешавања ризикују да умање темпо европских интеграција тзв. Косова, Висока је против онога што он назива културом условљавања у дипломатији.

- Не мислим да ће трајни мир бити постигнут кроз ову културу условљавања и једностраног притиска. То ће само подстаћи популизам, национализам и заоштрити односе између странака и посредника - каже он.

Мирел наводи да би недавно повећано интересовање Европске уније за интеграцију Западног Балкана требало да искористе државе региона. Изражава забринутост да изостанак бржег напретка у овом процесу ризикује да буде извор нестабилности у региону, коју онда злонамерне стране силе могу искористити.

Извор: Србија Данас/Ало!