"ПОКУШАЛА САМ ДА УБИЈЕМ РОЂЕНОГ ОЦА!" Стравична исповест Ведране Рудан - Био је у крви од главе до пете
"Ухватио ме за одећу и бацио ме у стаклени орман..."
Књижевница, колумнисткиња и новинарка Ведрана Рудан у младости се борила са страшним сиромаштвом и насиљем у породици.
Позната Хрватица је својевремено причала о томе како ју је отац физички злостављао, те да је једном приликом, након константног зла које јој је наносио, покушала да га убије.
УХВАТИЛИ СМО ПЕВАЧИЦУ НА НУДИСТИЧКОЈ ПЛАЖИ: Опоменула новинара - Убићу те! (ВИДЕО)
ЗВЕЗДА ГРАНДА НАКОН ОБЈАВЉЕНЕ ФОТОГРАФИЈЕ открила какав је ОДНОС ИМАЛА са монструмом из Градачца!
ИСПЛИВАО СНИМАК НА КОЈЕМ ЛОМИ АУТОМОБИЛ! "Ћалетов син" поново дивља улицама главног града - Не престаје да се бахати!
Ведрана се присетила тренутка када је сазнала да јој је родитељ умро.
- Када ми је умро отац, рекла сам себи: "Умро ти је отац!" Желела сам му смрт када сам имала петнаест година, чак сам га покушала убити, али ми није успело, када сам имала двадесет, али је ипак остао жив. "Требала би пустити сузу, к врагу, умро ти је отац..." Ја шетам по кухињи и стварно сам неке две-три сузе извукла из себе. Онда сам рекла: "Чекај мало! То смеће је толико зла учинило, па које сузе? Ко те гледа?" Стално мислимо да нас неко гледа, да нас неко процењује, да нам неко суди и да ми морамо бити добри да бисмо томе некоме испунили жељу. Нико нас не гледа, нико о нама не размишља. Свако има пуну главу својих проблема. Брига некога за вас. Нико о мени не брине, брине о себи. Чекај, не плачеш за оцем, сама си у кухињи. Коме ћеш глумити? Себи? Туге нема, радости нема, олакшања нема. Ођ*би оца, ништа се није догодило - присећала се Руданова у популарној ТВ емисији.
Књижевница се детаљно присетила тренутка када се суочила са оцем, а исход умало није био фаталан.
- Имала сам двадесет и једну годину, дипломирала сам, радила сам стални посао. У то време носиле су се мини-сукње, а онда су преко ноћи дошле макси-сукње. Наравно, као свака млада цура, која има своју плату, пратила сам моду, као и све цуре мојих година, бар већина. Отац је дошао у ту нашу кухињу, испод нивоа земље. То је био један ћумез, зато сам опседнута окружењем у ком живим. Стално нешто дотерујем да ми буде лепо. Дакле, живела сам у рупи. Он ме одмеравао, онако зналачки, простачки, злобно, одвратно, моћан... Мајка је у куту дрхтала, јер никада се није смео дизати тон кад је он у близини. Он каже: "О, јуче си била к*рва, а данас си часна сестра. Одлучи се!" Ја му одговарам: "Не с*ри!" Моја мајка је скоро умрла, јер ја сам први пут дигла тон на мог оца. Мислила сам, чекај, шта ми се може догодити. Завршила сам школу, радим и сад тај полуобразовани дивљак коментарише сукњу коју сам сама купила. "Шта те брига! Могу бити к*рва, могу бити часна сестра. Шта ти имаш с тим?" - сећала се Ведрана, па је наставила:
-Он је приша ка мени и зграбио ме за ту неку одећу и дигао у ваздух и бацио у стаклени орман. Била сам сва у крви и стаклу. Мајка је ћутала и тресла се. На шпорету за дрва била је велика шерпа пуна гулаша. Ухватила сам је за горуће уши, дигла је у ваздух и бацила му је у главу. Он је некако се одмакао, био је сав у крви, од главе до пете. Мајка је викала: "Шта си учинила? Шта си учинила?" Ја јој кажем: "Хтела сам га убити!" Отишао је код доктора, где су му зашили те ране и онда се вратио у кафић и омиљеној конобарици Ани је рекао: "Ведрана ме покушала убити!" Она му је рекла: "А шта је до сада чекала?" Тај дан сам узела то нешто шта сам имала од одеће и отишла из куће.
НАША ПЕВАЧИЦА ПОЗНАВАЛА УБИЦУ ИЗ ГРАДАЧЦА: Освануле заједничке слике, након масакра их обрисала, али касно!
Међутим, невоље за Ведрану Рудан нису прекинуте. Била је приморана да се у једном тренутку врати у родитељски дом, тада већ са маленим сином. Колико је књижевницин родитељ био лош отац, толико је био добар деда, те је насилништво у том периоду изостало. Али, први супруг Руданове био је такође злостављач.
- Први мушкарац који је испуњавао естетске критеријуме, рамена толика, бокови оволики, коса таква, осмех очаравајући, очи такве, е, ти си тај. Сигнале друге нисам желела да видим. Мој први муж је био мој тата, само у другом облику и много гори, много перфиднији, много лукавији. Један дан пљуска, други букет цвећа, сигурни психопата. Била сам збуњена као и све злостављане жене, јер данас те пребије, а сутра ти донесе букет цвећа и каже ти: "Немој ме провоцирати, па ће бити све у реду" - испричала је Руданова, коју је животно искуство формирало да својим радом се управо бори против ствари које је преживела.