"Замислите СВЕШТЕНИКА са ТЕТОВАЖОМ" - Исцртавање СВЕТИХ ЛИКОВА и СИМБОЛА на телима сматра се ВЕЛИКИМ ГРЕХОМ, ево и зашто!
Православна Црква има разнолике ставове о тетовирању верских симбола, а мишљења се разликују између цркава, свештенства и верника. У православном хришћанству не постоји универзално мишљење о тетовирању, те се приступ том питању често препушта личној савести и интерпретацији појединца. Свештеник Драган данас открива зашто је пракса тетовирања, чак и светих симбола и ликова, неприхватљива са становиша православља
Православна Црква има различите ставове о тетовирању верских симбола, а мишљења се могу разликовати између цркава, свештенства и верника. У православном хришћанству нема универзалног и јединственог става о тетовирању, па је приступ том питању често остављен на личној савести и интерпретацији.
Неки свештеници и верници могу сматрати да је тетовирање верских симбола израз личне вере и духовности, док други могу имати резерве према томе. Неки се ослањају на одређене библијске стихове који говоре о чувању тела као храма Духа Светога, док други верују да је важна намера и духовна симболика тетоваже.
Отац Драган данас разрешава ту дилему, илуструјући је једним веома занимљивим примером.
Постоје ЧЕТИРИ ПАРАСКЕВЕ! Српска православна црква слави различите светитељке које се обележавају као Света Петка, ево који су датуми
ПРАВОСЛАВЦИ који живе усред МУСЛИМАНСКОГ света - КОПТИ живе по строгим ПРАВИЛИМА, а ево да ли поштују иста као и ми!
Током људске историје, тетоважа је имала различите улоге. У античком свету, где је један човек могао постати власништво другог, тетоважа је, на пример, имала функцију тапије. Ова пракса је често деградирала човека до нивоа животиње, где је стока носила обележје власника, а роб тетоважу с именом свог господара.
У паганском свету, главни смисао тетовирања био је повезан с општењем с духовима, односно демонима. Кроз цртеже на телу, посебно сакралне симболе, човек је призивао духа коме се клањао.
Црква одбацује тетовирање управо због његовог мистичког значења. Сматра се да кроз тетоважу човек успоставља везе с нечистим и лукавим духовима, а не с Богом. Природа тетоваже је неизбежно култна и магијска према учењу цркве.
Отац Душан на питање једног забринутог верника који је желео да истетовира свеца на свом телу овако одговара:
- Код Светог Игњатија Богонсца који је живео у другом веку, после његове мученичке смрти, у његовом срцу је откривено Име Господа Исуса Христа, написано златним словима. Црква је увек поздрављала, не спољашње ношење знакова Исуса Христа и Његових свтитеља, него Њихово стално присуство у срцу нашем. Тетоваже данас углавном срећемо код људи који не могу другачије да скрену пажњу на себе него на такав ружан начин. Помисли само како би (иако је то по теби данас нормално) кад би неки свештеник имао на себи тетоважу, како би смо се односили према томе? ! Мој ти је савет да то не чиниш, а на теби је да ли хоћеш. Добро размисли да се после не кајеш. Свако добро и нека ти Господ очисти разум.