Бездушно је ЧУПАМО, а она решава СВЕ БОЉКЕ - Биљка која се бере у МАЈУ је моћан ЛЕК, наши преци су је користили за ЛЕЧЕЊЕ од главе до пете

Нажалост, данас смо заборавили на умеће наших предака који су знали да користе благодети природе. Они нису јурили у апотеке и масно плаћали лекове, већ би одлазили у поље и тамо налазили лек за све - од прехладе до тешких обољења.

Наше баке су знале сваку травку по имену, а често си их и сушиле за чајеве. Ми данас готово да ни не знамо да разликујемо шта је коров, а шта не, а о лековитости да и не причамо (наравно, част изузецима). Зато данас подсећамо на биљку која лечи од главе до пете, а сигурно је имате у дворишту или испред зграде.

Ова цветна биљка је изузетно распрострањења, а већ стотинама година људи препознају њену вредност и вековима су је користили као важну помоћ у лечењу посебно код зарастања рана и дигестивних тегоба.

Боквица обично цвета од априла до новембра и има карактеристике инвазивног корова. Можете је прилично лако препознати захваљујући зеленим цветовима и листовима овалног облика.

Листови боквице су јестиви и могу се користити као и листови маслачка – у салатама или за гарнирунг. Они су изузетно богати минералима и витаминима - садрже магнезијум, гвожђе, калцијум, витамине А и Ц.

Нека истраживања су показала да боквица има и антибактеријска својства јер екстракт успешно делује код плућних инфекција. У народној медицини користи се за лечење рана, често у мешавини с камилицом, за испирање или као облог. Зато, не чупајте је, у сакупљање понесите неке маказе и сеците доње листове.

Постоје две субврсте једне исте врсте. Женска боквица (Плантаго мајор) препознаје се по широким листовима, и мушка боквица (Плантаго ланцеолата) има уске, готово тракасте листове, и обе имају скоро исто лековито дејство које је познато већ хиљадама година. 

Обе врсте користе се у народној медицини као лосиони и напици за ублажавање проблема на кожи (сврба, испуцале коже, посекотина или других површинских повреда, угриза инсеката или упале очију). Ако се пију као сируп или чај, делују као средство за искашљавање, а њено млеко ублажава упалу слузница, па је изванредан лек против кашља и бронхитиса.

Такође, може да олакша проблеме који настају због астме, упале слузокоже дисајних путева, ларингитиса, фарингитиса и различитих алергијских реакција због који настају потешкоће код дисања.

Смрвљени листови и њихов сок спречавају настанак отеклина и свраба код убода инсеката. Листови боквице стављали су се у ципеле да ублажи жуљеве настале дугим ходањем.

Свежи сок препоручљив је и за хроничан умор, за "чишћење крви" и подстицање метаболизма. Захваљујући великој количини калијума делује има и  диуретичка својства.

Млади и нежни пролећни листови мушке боквице, убрани у марту и априлу, могу да се употребљавају за супу, мешане салате или се кувају као спанаћ. Кувањем листови поприме пријатан, слабо ароматичан мирис и укус који подсећа на вргање. 

После сваког кошења боквица поново нарасте. У зависности где се сакупљају, листове после бербе ваља мало пропрати, просушити кухињском крпом и ставити на сушење на сеновито место, или их прекрити кухињским убрусом. Треба да се суше брзо, јер листови иначе поцрне.

Може ли се претерати са боквицом?

Већина здравих одраслих особа може да користи боквицу у сировом или куваном облику. Али као и код многих других природних препарата може доћи до пробавних тегоба: мучнине, повраћања, дијареје, реакција на кожи, надимања... Може доћи и до алергијске реакције.

Због ове могућности, требало би да разговарате са својим лекаром пре конзумирања или употребе боквице у сировом облику.

Србија Данас