NAJSTARIJA ŠKOLA U BEOGRADU OTVORILA SVOJA VRATA: Kako izgleda život u Bogosloviji "Svetog Save" - Od obilne biblioteke do prelepe kapele (FOTO)
Bogoslovija Sveta Sava u Beogradu ima bogatu istoriju i tradiciju, ali se prilagođava savremenim potrebama obnovom biblioteke i trpezarije, a u pripremi je i spomen-soba, izjavio je profesor Jovan Rakočević.
"Biblioteka je obnovljena prošle godine. Obnovili smo i školsku kapelu i trpezariju, takođe i učionice. U narednom periodu nastojaćemo da obnovimo i ostatak prostora koji učenici koriste, internatski deo gde svakodnevno žive i sve ostale delove škole", rekao je Rakočević Tanjugu.
Biblioteka Bogoslovije sada poseduje nove stolove, stolice i police i ormane za knjige, za oko 20.000 naslova, a deo bibliotečnog fonda je putovao sa školom skoro od njenog osnivanja.
Bogoslovija Svetog Save oslanja se na tradiciju kratkotrajne Prve bogoslovije u Srbiji osnovane 1810. godine, i brzo ugašene sa Prvim srpskim ustankom.
Škola za sveštenike je konačno počela sa radom skoro dve decenije kasnije, a nakon nekoliko promenjenih adresa, nalazi se od 1957. godine u zdanju koje je projektovaoza internat arhitekta Aleksandar Deroko (1894-1988).
Govoreći o biblioteci, Rakočević je napomenuo da su neke knjige dosta stare i više nisu za svakodnevnu upotrebu, ali ih čuvaju "kao neke dragocenosti, što zaista i jesu".
U Bogosloviji nastoje da osavremene i obogate fond biblioteke i da na taj način doprinesu obrazovanju učenika.
"Biblioteka je za sada naš ponos, i deca i profesori rado provode vreme ovde. Funkcionalna je, ima toplinu, atmosferu koja može da pomogne rad i učenje", ocenio je Rakočević, koji predaje liturgiku, Pastirsko Bogoslovlje i Himnografiju.
Multifunkcionalnost obnovljene podrumske prostrane trpezarije ogleda se u tome što je pored prostora za obedovanje, i u jednom svom delu i školska kapela.
"To je istovremeno bogoslužbeni prostor i prostor u kome se obeduje. To možda deluje malo čudno ili interesantno nekome, ali to je tako napravljeno po projektu koga je Deroko za ovu građevinu osmislio", napomenuo je Rakočević.
Prema njegovim rečima, Deroko je bio dosta u svom radu inspirisan Svetom Gorom, gde postoji "vrlo bliska povezanost između bogosluženja i trpeze".
"Pretpostavljam da je možda njega to motivisalo da na taj način organizuje prostor. Pored toga, prostor može da služi i kao neka vrsta sale gde mogu da se drže predavanja, tribine i tako dalje. To je zaista multifunkcionalan prostor", napomenuo je Rakočević.
U Bogosloviji se trude da idu u korak sa vremenom i poseduje bogato opremljenu računarima informatičku sobu.
Rakočević je istakao da u prvom i drugom razredu postoji predmet Informatika, jer nastoje da učenici steknu informatičku pismenost, neophodnu za funkcionisanje u savremenom društvu.
"Pored toga postoji i montažerska sekcija, koja je dobrovoljna. Deca se uče da kreiraju određene sadržaje koje bi mogli da se plasiraju na društvene mreže, pre svega video sadržaje", dodao je profesor.
Rakočević je otkrio i da je u planu da jedna prostorija u prizemlju bude nakon adaptacije namenjena za muzejski prostor Bogoslovije, gde če posetioci dobiti istorijski osvrt na razvoj i postojanje škole, i njene dragocenosti.
"To su stare knjige, razna svedočanstva, fotografije poznatih ličnosti koji su ovde boravili, bilo kao učenici, bilo kao profesori, a njih ima zaista puno", podsetio je Rakočević.
Prema njegovim rečima, u školi je predavao klasicista Veselin Čajkanović (1881-1946), mnogi akademici poput Dimitrija Bogdanovića (1930-1986) ili muzikologa Dimitrije Stefanović (1929-2020).
Tu su bili i brojni episkopi i mitropoliti, kao što su Sveti vladika Nikolaj Velimirović (1880-1956) i Sveti ava Justin Popović (1894-1079).
U školi je trenutno oko 75 đaka u internatu, čiji je svakodnevni život koncipiran po osnovnim pravilima po kojima je na prvom mestu bogosluženje, a odmah zatim nastava.
Osim celodnevnog boravka u internatu, učenici imaju na raspolaganju i odlazak u okviru sportske sekcije na trening u obližnji sportski centar, gde se mogu baviti fudbalom, košarkom i drugim aktivnostima.
"Tu su također razne sekcije, poput učenja stranih jezika ili časopis naše škole 'Rastko', dakle sekcije koje generalno pomažu da njihov život bude što kvalitetniji, da stekne široko obrazovanje koje će im koristiti kasnije u životu", rekao je Rakočević.
U Bogoslovniji Svetog Save borave učenici od 15 do 19 godina starosti, koji su na petogodišnjem školovanju, koji posle mogu da nastave školovanje na Beogradskom i drugim univerzitetima.
"Naši đaci se najčešće opredeljuju, što je negde i logično, za humanističke nauke, bilo da je to, naravno, teologija ili eventualno filozofija, istorija, sociologija i tako dalje", rekao je Rakočević.