BEOGRADSKI "MOGLI" ODUŠEVIO SVE NA RASPUSTU U HERCEGOVINI: Dečak (12) pojio goveda, plastio seno, okopavao
Nije poneo mobilni telefon
Ovo je priča o dečaku iz prirode. O srpskom Mogliju koji je opčinio Hercegovce. On se zove Uroš Stanišić (12). Moglo bi se reći "čudo od deteta". Mališan je rodom iz Srbije. Tačnije, iz srca Beograda.
VRAĆA NAM SE PRIMERA: Real prvi favorit za krunu, ljutom Mesiju kvota 2,80
"Srbine, stani! Ovde leže oni!": Kako su Srbi osvojili KRVLJU natopljenu Kapiju slobode na Kajmakčalanu i ušli u ISTORIJU! (FOTO)
VELIKO OTKRIĆE ARHEOLOGA: U opštini Ožaci pronađena praistorijska kuća stara OSAM HILJADA GODINA
Uroš je nakon završenog šestog razreda još u junu otputovao u selo Bioci koje se nalazi nadomak Trebinja kod familije svoje majke. Tamo provodi svako leto. Selo. Pet kuća u njemu. Mnogo obaveza i stoke. Koga god put tamo navede, ostane maksimalno dva do pet dana. Uroš je bio puna dva meseca. I kako kaže: "Tako bi mogao ceo život". U rodni grad se vratio na dan početka školskih obaveza. I to ništa ne bi možda ni bilo čudno da tamo nije radio sve poslove, rame uz rame sa svojim dedama Draganom i Branislavom. Totalno izolovani i mimo sveta, gde nema dometa, prevoza, prodavnica, ali okruženi prirodom i poslom, ovaj dvanaestogodišnjak je proveo svoj raspust.
- Volim ovo selo. Tu je rođena moja baba Stana. Jeste, kako kažu meštani krš i kamen, ali ja uživam u tome. Nisam poneo ni mobilni, a ni knjigu da učim jer tamo ima mnogo da se radi. Svaki dan sam ustajao u šest, pola sedam ujutru i sa dedom gonio ovce. Ali pvo što sam uradio, ja sam se sa srpskog prebacio na hercegovački jezik. Odlično govorim, imam naglasak i sve što treba - kroz osmeh započinje priču Uroš.
On opisuje i kakvi su mu bili dani.
- Savršeni. Ko radi ne boji se gladi. Gonio sam stoku, plastio seno, nosio vodu sa čatrnje u kuću, pojio sam goveda, čuvao jagnjiće i okopavao krompir i raštan. Ima mnogo da se radi, a malo da se sedi. Kaže moja mama: "Kada bi toliko učio koliko si radio, bi bi najbolji đak", ja nisam najbolji đak, ali sam mnogo toga o životu u ovom selu naučio što nema u knjigama - rekao je Uroš.
Na pitanje kako su drugari regovali kada su čuli da je on bio u divljini bez igrica, mobilnog, trotineta i svega što moderno vreme nosi, Stanišić kaže:
- Neki ne bi to razumeli, pa nisam ni pričao. Tamo je drugačiji život. Imao sam druga Miloša i joše nekoliko dečaka i devojčica kojima je familija takođe iz mog sela, a koji žive u Trebinju pa su dolazili, i družili smo se. Miloš isto zna sve poslove i vredan je, ali smo kad završimo poslove imali vremena za igru. Jedino mi je žao što je loš put - kaže mališan.
Inače, ovo selo se nalazi dvadesetak kilometara nadomak Grada Sunca. Prema popisu stanovništva iz 1991. u naselju je živelo svega 15 stanovnika. Danas ih ima duplo manje. U selu ima pet kuća i šest stnovnika. Stanišić se u ovoj divljini gde su samo brda, kamen, doline, vukovi, lisice, zmije, divlje svinje i uz domaće životinje i stoku koju gaji porodica Mijanović, odlično snašao i zaslužuje da seo svet čuje za srpskog Moglija.
O njemu pričaju svi Trebinjci i pitaju se čije je dete. Jedno je sigurno da će biti radnik i veliki čovek.
Danas slavimo SVECA RATNIKA, a jedan običaj Srbi POSEBNO POŠTUJU: Evo šta treba da uradite kada vam gost uđe u kuću!
CRVENA SVETLOST KRAJ GROBA PATRIJARHA PAVLA: Narod se krsti u čudu i moli se za ozdravljenje
LAKA TI ZEMLJA BORO: Srbija ostala bez velikog čoveka i legendarnog novinara
SRPSKI JEZIK JE PUN TURCIZAMA: Ali, ovo je jedina srpska reč koja je ušla u turski jezik
"Evo pašću na pod" BABA IZ SRBIJE ZAPALILA INTERNET: Urnebesan snimak kruži društvenim mrežama (VIDEO)