"DA MOGU DA VRATIM DECU, POTPISALA BIH DA OD ŠKOLE NE OSTANE KAMEN NA KAMENU": Bivša direktorka "Ribnikara", Vesna Fila, prvi put o tragediji 3. maja (VIDEO)

Gost redakcije Srbija Danas, bila je nekadašnja direktorka OŠ "Vladislav Ribnikar" i pomoćnik ministra prosvete za međunarodnu prosvetnu saradnju, Vesna Fila, sa kojom smo razgovarali o tragičnim događajima od 3. maja, kada je hladnokrvni dečak-ubica usmrtio devetoro dece i čuvara škole, kao i o gorućim problemima u sektoru obrazovanja.

Vesna Fila je ostala upisana zlatnim slovima u istorijat OŠ "Vladislav Ribnikar" kao jedan od najuspešnijih direktora, ne samo po velikim rezultatima koje je ostvraila, već i zato što je generacijama učenika koje je izvela kao profesor francuskog jezika i danas ostala u najlepšem sećanju. Njeno ime je neraskidivo vezano za OŠ "Vladislav Ribnikar", a sada je prvi put od nezapamćene tragedije od 3. maja pristala da govori za domaće medije.

Vidno potresena događajima u školi za koju je i emotivno vezana, Fila kaže da ni danas ne može da razume šta se dogodilo.

- To niko ne razume. To je jedna nezamisliva tragedija. Da mogu sad da vratim tu decu, potpisala bih da se sruši škola “Ribnikar”, da ne ostane kamen na kamenu, samo da se ta deca ožive. Međutim, to je nemoguće, ostaju posledice za vjeki vjekov - konstatuje Fila.

OŠ "Vladislav Ribnikar", koja se nalazi u samom srcu Beograda, na Vračaru, važila je za elitnu školu. Međutim, Fila naglašava da se taj termin pogrešno shvata u javnosti i objašnjava o kakvom se, zapravo, "elitizmu" radilo.

- Elitizam ove škole je bio u tome što je imala izuzetno kvalitetno obrazovanje koje smo mi nudili, a da nije bio elitizam na materijalnom nivou. Deca naših spremačica su bila u toj školi, naših učitelja, moja komšinica, koja nema nikakve veze sa elitizmom, ja sam je upisala u tu školu… Sva deca koja su mogla da uđu u tu školu, a prošla su testiranje za prvi razred, su mogla da pohađaju tu školu. Nema elitizma osim u kvalitetu. Ja sam insistirala na kvalitetu obrazovanja, insistirala sam na kvalitetu kadra - ističe Fila i dodaje:

- Elitizam je u tome što imate osećaj pripadnosti jednoj školi, da jednog lepog dana, kada budete realizovan čovek, možete da pozovete svoje školske drugove, koji se nalaze na raznim mestima i da sa njima uspostavite kontakte, privatne ili poslovne… Đaci “Ribnikara” koji se nalaze širom planete su na vezama i vrlo se pomažu i jedni drugima izlaze u susret. Taj elitizam sam ja negovala…

Upitana kako se mogao dogoditi dečak-ubica, Fila odgovara da je napravljen propust što nije reagovano na vreme, jer je dečak pokazivao izolovanost, asocijalnost i trebalo je brzo reagovati.

- Ne želim nikoga da optužujem ili branim, ali ne mogu da kažem da su pedagog, psiholog ili direktor, koji su sjajne osobe i koje lično poznajem, radile nešto pogrešno, nego se, jednostavno desilo da nije primećeno, da nije reagovano. Roditelji pod broj jedan, pod broj dva škola, a pod broj tri, eventualno, čula sam da je imao kontakta sa psihijatrima, i oni su morali da reaguju. Svi su morali da reaguju, a dečak je očigledno bolestan, to ne bi uradio niko ko nije mnogo bolestan - smatra Fila.

Prema njenim saznanjima i informacijama koje je dobijala od nekadašnjih kolega i roditelja dece, Fila kaže da dečak-ubica nije bio žrtva vršnjačkog nasilja.

- Mislim da dečak-ubica nije bio žrtva vršnjačkog nasilja, po onome što znam i što mi je rečeno. Razgovarala sam sa svojim kolegama, razgovarala sam nekim roditeljima… Vršnjačko nasilje postoji, ne bežim od toga, i u moje vreme je postojalo dok sam bila direktor, samo je pitanje kako reaguje okolina na vršnjačko nasilje, da li prevenira ili ne… Nikad nisam, apsolutno, patila od autoriteta. Nije me zanimalo čije je dete, zanimalo me je samo da to dete bude kako treba, da se reaguje na vreme - izjavila je Fila.

Ona se osvrnula i na uticaj društvenih mreža u današnje vreme, kao i neverovatnu činjenicu da na njima postoje brojne grupe podrške dečaku-ubici.

- Srljamo u kataklizmu… Društvene mreže imaju taj smisao, da svako izgovori šta misli, a da, pritom, nema nikakvu odgovornost i da je uvek zaklonjen iza maske. Nisam sigurna koliko je to korisno, da se prava mera nalazi, niti će se naći. Da ja sad vas izvređam i da to prođe, a vi ne možete da mi odgovorite, jer ne znate ko vas vređa. To je nešto što je pogubno i mislim da su društvene mreže jedno zlo, pogotovo za decu, ukoliko se roditelji ozbiljno ne informišu o čemu se radi - objašnjava Fila.

Kao francuski đak i dobitnik dva visoka francuska priznanja: Akademske palme za doprinos negovanju francuske kulture i jezika - jedne u rangu viteza, druge u rangu oficira, Fila je prokomentarisala stavove pojedinih krugova u društvu da su za događaj od 3. maja krive "zapadne vrednosti".

- Na Zapadu obrazovni sistem se zasniva na sledećem: osnovne škole daju osnovne informacije deci; srednje školstvo je mnogo ozbiljnija priča, pogotovo liceji; fakulteti koji se nalaze na Šangajskoj listi, među prvih deset su uvek isti univerziteti – engleski, američki i tu i tamo prođu Hajdelberg i Sorbona. Dakle, sve je jasno, privatno školstvo u celom svetu dominira - kaže Fila, ali istovremeno kao pozitivan primer nudi slučaj Kine: 

- Međutim, kada pođete na istok, u Kinu, to je sasvim druga priča. Oni su doneli odluku na nivou države da finansiraju obrazovanje sa učešćem u BDP-u odmah iza vojske. To se nigde nije desilo. Mi smo uvek negde pri dnu, obrazovanje, kada se radi o distribuciji budžeta. Kinezi su počeli intenzivno da ulažu u obrazovanje i pogledajte napredak Kine, šta da vam pričam.

Fila je stava da od obrazovanja sve kreće, a da smo mi ispustili obrazovanje koje je bilo mnogo dobro i kvalitetno u doba stare Jugoslavije, iako je bilo po istočnjačkom modelu. Dodaje i da veruje u ministarku Slavicu Đukić-Dejanović, jer je sjajna žena, ali da ne zna koliko može da uradi.

- Ja sam za to da se ozbiljno podigne nivo plata prosvetnim radnicima, zatim ugled i uvažavanje, jer profesor u Finskoj i profesor u Irskoj, oni su gospoda, uvaženi su u svakom smislu. Ne samo finansijski, nego i prema načinu kojem se ljudi ophode prema njima… A ono što ja ne mogu da razumem je da je deci dato toliko ovlašćenja - ističe Fila.

Ona je stava da smo prepisivali sa Zapada sve ono što ne valja i došli do momenta kada nastavnik nema više nikakav autoritet pred decom, već se plaši od njih. 

- Ako vam je plata mala, ako vam je to radno mesto jedino što imate, pristajete na sve. Ja sam imala 160 zaposlenih kolega u “Ribnikaru”, to je bila ogromna škola. Pod broj jedan je bilo važno da ih ja ispoštujem. Kad ih ja ispoštujem, kao direktor škole, onda ih poštuju svi i ne dozvoljavam da bilo ko ugrozi njihov autoritet i njihovo dostojanstvo, počevši od spremačica... Morate uvek biti primer da biste dobili fidbek. Zato mislim da je jako bitno: plata, uslovi rada, uvažavanje - konstatuje Fila.

Upitana da prokomentariše koliko su deca u današnje vreme preopterećena gradivom, Fila smatra da programi treba da se pročiste, ali je mnogo involviranih subjekata da bi se uradilo nešto.

- Ako se, recimo, smanji gradivo iz istorije, istoričari se plaše da ne izgube radno mesto, jer se automatski smanjuje fond časova… Treba inovirati programe, ali danas je preambicioznost na sve strane. Roditelji su preambiciozani i to su potpuno pogrešne postavke u vaspitanju. Dete mora prvo da bude jako zadovoljno, da bude srećno, nasmejano. Ja sam se najviše radovala kad uđem u učionicu i kad vidim da su oni nasmejani… Moraju biti rasterećeni. Dete mora da raste zbrinuto, da mu se prizna ono što je uradilo u školi, da mu se doda još neka aktivnost koja ga zanima, a da ostatak vremena bude srećno i zadovoljno, da se igra, da bude sa roditeljima i vršnjacima - objašnjava Fila. 

Naša sagovornica se slaže sa ocenom da su današnja deca vaspitno zapuštena i da su skrajnuta iz života roditelja.

- Roditelj ga prepusti obdaništu, baki, deki, komšinici da ga pričuva, vrlo malo je kontakata. Koliko poznajete porodica koje imaju redovne nedeljne ručkove zajedno? Vrlo malo. To je nekad bilo obavezno da se porodica okupi nedeljom za ručkom ili idu negde van grada, ali porodica cela. Toga više nema - smatra Fila.

Naglašava i važnost načina na koji direktor i nastavnik stiču autoritet nad decom.

- Autoritet se ne postiže tako što ćete vi biti osorni, što ćete viknuti, itd… Autoritet se postiže time što vam veruju. Ja nikada nisam prekršila reč datu đacima. Tako je i sa kolegama, takav je i odnos kolega prema đacima. Mora da bude autoritet u smislu principa kojih se svi drže. A to što ćeš da budeš autoritet što ćeš ući i viknuti, dreknuti, to ne može, to ne prolazi… Morate biti deo kolektiva, deo tima - kaže Fila.

Ona je mišljenja da ne postoji dobra volja da se otvori javna rasprava o problemima u obrazovanju, jer bi na površinu isplivale mnoge neugodne stvari.

- Kada sam postala pomoćnik ministra, prvo što sam imala na stolu je bila Bolonja. To su dva lista papira, to je deklaracija koju možeš ili ne moraš potpisati, nikakva obaveza. Ja to pogledam, mi to potpisali i pitam naivno: "Je l’ ovo potpisala i Bolonja, jer Bolonja je najstariji univerzitet u Evropi?" Kažu: "Ne, nego je samo iznajmila salu u kojoj se sve to potpisalo." Tog momenta sam shvatila o čemu se radi i tada je počelo urušavanje visokog obrazovanja. Automatski, to vam je kao domino efekat, sve ide naniže - naglašava Fila. 

Fila se osvrnula i na novousvojene mere bezbednosti u školama nakon 3. maja i koliko će dati željene rezultate.

- Delimično hoće, ali niko ne voli da vidi školu u kojoj stoji milicioner ispred… Ja sam imala, kad sam bila direktor škole, mog policajca. Bili smo prva škola koja je imala policajca, ali on je bio deo kolektiva, on je bio integrisan. Deca su ga poznavala, delili su sa njim svoje probleme, on ih je štitio kad beže sa časova… Ovo sada će dati neki efekat prvo vreme, posle toga ne može tako da funkcioniše, mora nešto suštinski da se promeni, pogotovo za "Ribnikar" - stava je Fila.

Prokomentarisala je i u kakvom sećanju će "Ribnikar" ostati generacijama današnjih učenika i kakva treba da bude budućnost škole.

- "Ribnikar" je škola koja je iznedrila izvanredne ljude. Nalaze se na svim mogućim funkcijama, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, na ponos ove zemlje. U umetnosti, politici, sportu, svuda, u nauci ih ima mnogo. Suvereno su vladali sa dva jezika – engleskim i francuskim, a ja sam im posle uvela i italijanski. Ta škola je zaslužila da se ne ugasi, da ne nestane. Ovo što se desilo je velika tragedija, to nikada neće da se zaboravi, to je jasno, ali nada za onih još hiljadu đaka koji su ostali u školi mora da postoji. Mora da postoji rešenje za to, jer ugasiti školu "Ribnikar" znači ugasiti nešto što je bilo jako dobro i kvalitetno… Sve mora da se uradi da škola opstane, a da se, naravno, oda počast deci koja su stradala - smatra Fila i dodaje šta bi uradila da je opet direktor "Ribnikara":

- Jedino što bih sigurno učinila, išla bih do svih političkih struktura i tražila bih podršku da škola opstane. Samo to, mora da opstane. Ne sme da se ugasi, jer to što je taj dečak učinio, on je ojadio ne samo porodice te dece, ne samo nastavnike, isfrustrirao svu decu-svedoke, koja ne mogu ni dan danas da se povrate, nego je on uništio generacije fantastičnih ljudi koji su izašli iz te škole. Ostavila bih taj zrak na kraju tunela - zaključuje Vesna Fila na samom kraju razgovora.

 

Ceo razgovor sa Vesnom Filom možete pogledati u priloženom videu u tekstu.

NAPOMENA: Zabranjeno preuzimanje delova ili celog teksta intervjua bez odobrenja autora, linkovanja na originalni tekst i dodavanja video-snimka sa YouTube kanala Srbija Danas.