VELIKI JE PRAZNIK, SLAVIMO DVA ZNAČAJNA SVETITELJA: Ukoliko baš danas učinite DOBRO DELO, ovo će vam se SIGURNO dogoditi
Važan datum u verskom kalendaru SPC
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju važan dan kada se sećaju Svetog Joanikija, arhiepiskopa i prvog srpskog patrijarha. Joanikije II je bio poslednji žičko-pećki arhiepiskop i prvi patrijarh novouspostavljene Pećke patrijaršije.
VOZILI U ALKOHOLISANOM STANJU U SMEDEREVU Ugrozili školsku zonu i unosili teror među građane!
TRAGEDIJA U GRČKOJ! Član srpske delegacije preminuo u Haniotiju
STIŽE PREOKRET! Srpski meteorolog upozorava: Grmljavina, obilni pljuskovi, očekuje se 20 litara kiše u ovim delovima
Prvi patrijarh srpski Sveti Joanikije
Rođen je u okolini Prizrena, a o njegovom poreklu nema mnogo istorijskih podataka. Zna se da je učestvovao u radu državnih sabora i bio veoma učen i odličan diplomata. Na dvoru srpskog kralja Stefana Dušana (1331-1355) bio je logotet, a nakon smrti arhiepiskopa Danila II (1324-1337) izabran je 3. januara 1338. godine za srpskog arhiepiskopa.
Kao arhiepiskop, Joanikije je naložio da se tadašnja prestolna crkva u Peći ukrasi ikonama i freskama. Na praznik Cveti 1346. godine na državnom saboru u Skoplju Joanikije je uzdignut u zvanje patrijarha Srba i Grka, čime je Srbija dobila prvog patrijarha.
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja. Upokojio se na današnji dan 1349. godine. Njegove svete mošti počivaju u Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Pećkoj patrijaršiji. Rasuđivanje na današnji dan kaže:
- Onaj ko hoće da se spasava, mora neminovno biti poslušan duhovnom načalstvu. Bez te poslušnosti čovek može i pored najbolje želje za spasenjem da ode u propast. Veliki svetitelji, koji su propisali poslušnost kao uslov spasenja sami su ispunili poslušnost do savršenstva.
Predanje kaže da na ovaj valja pomagati drugima i da će svako ko učini dobro delo na današnji dan dobiti posebnu snagu.
Danas slavimo i Svetog sveštenomučenika Antima
Rođen u Nikomidiji i od detinjstva vaspitan kao pravi hrišćanin.
- Telo njegovo beše umrtvljeno, duh smiren, zavist iskorenjena, gnev ukroćen, lenost prognana; imaše ljubav k svima, mir sa svima; blagorazumnost posred sviju, revnost prema slavi Božjoj, javnu svima. Nije čudo što čovek s takvim vrlinama bi postavljen za episkopa.
Antim sveti episkopstvovaše u Nikomidiji u vreme ljutog gonjenja hrišćana pod opakim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom. Naročito u Nikomidiji prolivaše se krv hrišćanska potocima.
Jedne godine o Roždestvu Hristovom bi sažeženo u jednom hramu 20.000 mučenika (v. 28. decem.) To se desi u vreme Antimova arhijerejstva. No gonjenje se s tim ne okonča, nego se produži, i mnogi hrišćani behu bačeni u tamnicu i čuvani tu za muke i smrt.
Antim se udalji u jedno selo, Omanu, ne da bi utekao od smrti nego da bi otuda mogao hrabriti pastvu svoju u podvigu mučeništva, da niko od straha ne otpadne. Jedno njegovo pismo hrišćanima u tamnici bi uhvaćeno i predato caru Maksimijanu.
Car posla 20 vojnika da nađu i dovedu Antima. Sedi i prozorljivi starac izađe u susret vojnicima, uvede ih u dom i ugosti, pa tek onda reče, da je on Antim, koga oni traže. Udivljeni vojnici dobrotom Antimovom predlagahu mu da se skrije, a oni će reći caru da ga nisu mogli naći.
Ali, Antim odgovori da on ne sme dozvoliti, da se lažju prestupa zapovest Božja i njegov život spasava, nego pođe sa vojnicima. Uz put svi vojnici poverovaše u Hrista i bihu kršteni od Antima. Izveden pred cara Antim bi dugo i ljuto mučen, i najzad sekirom posečen.
Proslavi Gospoda i upokoji se u Gospodu početkom IV stoleća.